Srpski sion

Сриства, него само и једиио до грдње и свађе, до свога партизанског оистанка. У томе чланку, од седам ступаца, просто на просто се игнорује догматички део посланице, а поука религијозна, која се тако богато у томе делу излива, своди се, са неком иронијом, на ,,Евину јабуку." „Евина јабука" и нрародитељски грех, последице тога греха и послање Спаситељево; последица послања тога и вера у Исуса Христа, то ,;е извесној господи један преживели плеоназам у божићној архипастирској посланици; то је све, о чему Архипастир Христове цркве у божићној посланици, а у данашње доба и у време црквено-политичких рефорама не треба пастви својој да говори. Јер све је то „прича." А цела литература о ирародитељском греху и Евиној јабуци, о којо.ј мислише и писаше најсветлији умови Христове цркве и човечанства целог, и на којима почива цела философија наравствене природе човекове и црквено учење о њој; на којима — као на физичном почетку — почива цео систем вере човекове у Бога Оца као Творца п Бога Сина као Искупитеља и Спаситеља; на којима се темељи цео одношај старозаветног човека нрема Богу Оцу и новозаветног према Богу Сину; ради којих се и слани Божић и Васкрс Исуса Христа; и поводом којих и облагорођава вера у Христа деветнаест - вековно човештво, — све је то ирелигијозном цинизму и „ксАческои с8е= ти" извесне госиоде, једно ништа, о којем они у својим новииарским просторијама давно престаше мислити и осећати, па као да захтевају н од Архипастира Христове цркве, да све то заборави, и иастви својој тиме да не доса'>}>• • • И у таквом усрдном и побожном расположењу о вери Христовој, у таквој свести и таквом респектовању учерва цркве његове, наводе још и речи: „цркви у тешким временима онда ирети највећа опасност, када се међу децом њеном налази немих и равнодушних." Какво им је расположење према вери и цркви, такво је и разумевање и схватање тих речи. Јер треба најнре знати: у којој се цркви иалазе таква деца? Кад би сва деца наше цркве била, као што су извесна госиода, онда би морали одговорити: у нашој цркви. Јер у којој цркви деца њена карикирају учење своје цркве, и према њему се односе гадним циниз-

мом и уображеношћу свога — тако ситног умља; јер у којој цркви деца не познају науку своје цркве. догмате своје вере, у чије деце је душа — једна велика ирелигијозна пустош, а ум у погледу познавања своје вере — 1аТзи1а газа, -— у тој цркви су деца нема и равнодушна. Старање Архипастирско се за то пре свега и увек и на сваком месту брине, да му паства, да верни познаду своју веру, да их опомене на учење њено, да им у души залије веру у догмате својом Архипастирском поуком. Јер у том познавању и у тој вери и љубав је нрема вери и цркви, а без којих хришћанских добродетељи и не може бити одушевљења и интересовања за веру и цркву. Који народ не познаје учење своје вере и цркве, у којем народу нема побожности и „страха божја", — тај народ је нем и равнодушан нрема вери и цркви, томе народу прети оиасност многа, па и од — грађанског брака. Али народ побожан, проникнут религијозном свеигћу, вичан учењу и догматима своје вере и цркве, свестан узвишености и божанствености светих тајана своје вере и цркве са осећајем душевне потребе за примање истих, ирожмаи је и верским одушевљењем и ионосан у вери и цркви својој. А таквом иароду не прети ни онда онасност, кад му црква мора да трии под силом ма чијом, под насиљем ма каквим, ако до њега већ и дође. Баспитати иарод религијозним васпитањсм, учити га догматима вере и цркве, учвршћивати у њему религијозну свест и верски понос, подстицати у души његовој ватру одушевљења за веру и челичити у срцу његовом љубав к имену народноме, — то значи више него писмени протест против грађанског брака, јер то значи, подићи најјачи бедем иротив опасности, које ба заиретити могле, а много већих него што је — грађански брак, тек замишљени. И кад тај бедем подиже Архинастир и ноглавица црквена и својом божићном посланицом, која је електричном снагом покренула, звгрејала, оснажила и укрепила толике душе тријух цијецеза митрополије наше, а која је одјекнула и по другим крајевима митронолије, — онда зар нема паметнија посла и родољубивије дужностп за нравославног Србииа, него се на тај апостолски рад црквене своје ноглавице каменом бацати?!