Srpski sion

С ТР . 172.

опасности те нрете. Оне нзазнвају увиђавност, разбор и мудрост; консолидацију разривених и болесних одношаја, те нрегалачки, стваран и реалан рад. И жи стојимо данас нред таквом опасности, те изгледа, као да смо се и ми пред том опасности стишали, да нам је она отворила очи; да смо се један другоме приближшги као свој к своме, као што је сасвиж природно у оиштој опасности. Ако нас бура, која се данас завитлала, сретно лимоиђе, не затварајмо опет очи, не настављајмо међусобни рат, него и онда са отвореним очима, са разбуђеном увиђавности, прегнимо, преко савладаних страсти, а са врлинада истинитог родољубља, нротив друге онасности, која већ није тако далеко, као што беше пре 25 година; која се, подривајући нас толико време, нриближила већ близу и самом би^у нашем, народно-црквеном. На очиглед опасности од односних рефорама, пред којом још за сад стојимо, и у сложном отклавању те опасности, окупајмо се у разбору од разних страсти наших, очеличимо се за слджан рад, и такви онда спремимо ое, да што нре пристушшо послу и раду, који од нас захтева очајио и народ и црква; да што пре узмогнемо повратити мир и ред својој народно-црквеној кући — нашој автономији; јер неуређени одношаји у њој, нежир и трзавице, несигурност и неспокојство — то је још љући непријатељ наш, још грознија опасност животу и бићу наж народно-црквеном и од самих наумљених рефоража. А и то је већ наш — Нашћа1 ап(;е роПа8. Је ли жогуће уређење наше автономије? По неко хоће већ у то и да посумња с обзиром на рад ирошлих наших сабора за носледњих 15 година. Ми не сумњамо. Могућеје. Како? 0 томе ћемо на скоро говорити. А за сад сажо велимо, да би сумња у уређење наше автоножије значила сумњу у опстанак нашег народно-црквеног автоножног живота, а А а ј е уређење наше автономије очајни веЛ захтев нашег биЛа народно-црквеног. —р— (Представка српског народно-црквеног сабора) којом се овај обратио на сабор краљевипа Хрватске, Славоније и Далмацџје, са молбом, да се тамошњи школски закон од 31. листопада 1888. подвргне сходној ревизији, претресана је у ЕХХЈ. седници истог сабора, дана 23. фебруара (7. жарта) о. г., и у ногледу исте донесен је, ио усвојеном исиравку, којег је поднео сабору посланик Стеван В. ЛотговиЛ, овај закључак: „Уступа се кр. земаљској влади: да у овој иредставци изложене наводе, у колико су оправдани, уважи код своједобне ревизије закона од. 31.

листоиада 1888. о уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевипах Хрватској и СлавОнији." Представка нашег сабора штампанаје у 22. бр. „Срн. Сиона" од год. 1893., стр. 841. Казаћемо своје мишљење и о њој и о одлуци троједничког сабора. = — (Исправак на говор г. др. Ивана Влахови&а), којег је држао на ст.-бечејском окружном збору, дана 26. фебруара о. г. Поштовани говорник рекао је, да саборски одбор није подигао свој глас против црквено-политичких рефорама. Уверени смо, да то није речено та1а П с! е, и за то ту омашку иснрављамо само тиме, да је и еаборски одбор нодигао свој одлучни глас против упитних рефорама из седнице своје, држане 12. (24.) јуна 1893., н то најнонизнијом иредставком, поднесеном Његовом царском и аност. краљевском Величанству, и представкож, ноднесеном преузв. г. мниистру-председнику. Те представке су штампане у 30. броју овога листа од прошле године. А да су тако мало познате у нашеж народу, жожемо захвалити нашој журналистицп, која их није за потребно сжатрала прештажпати, и с њижа упознати наш народ н своје читаоце, а који постунак, ваљада, и опа сажа не сматра нрежа општеж интересу — оправданим. = — (Прираст душа у Срп. Неузини.) Из Сри. Неузине добили смо од иароха Јована Летанека ове податке за вреже од год. 1882. до 1893.

а> М 0

Годило

се

У м р Л 0

о ч ев

о о н 13

о о ч

м о Рч

V К Ф а) о И

в ч 2 о

1 *

муш

жен

свега

муш.

жен.

свега

И ОЈ м

3 *

1882

36

38

74

31

36

66

9

8

1883

36

43

79

25

21

46

19

33

—

1884

38

27

66

40

33

73

17

—

8

1886

40

35

75

29

31

60

16

15

—

1886

32

39

71

41

37

78

14

—

7

1887

48

37

85

19

34

53

17

32

—

1888

33

44

77

26

32

57

23

20

—

1889

33

33

66

32

23

55

9

11

—

1890

34

26

60

47

38

85

14

—

25

18Р1

32

44

76

31

44

75

11

1

—

1892

26

63

79

28

50

78

15

1

—

1893

43

31

74

38

46

84

9

Т

10 50

Према томе, за последњих 12 година у Сри. Неузини је прираст, рођајем, у своти од 71 душе. Почетак Назаренске секте ночиње са год. 1883. а има свега 2 Назарена. Примедба: Године 1890. владале су црне богиње, а године 1893. вратобоља. — (Г. Тихомир Остоји!) ирофесор сржке велике гимназије новосадске, подожио је ових дана