Srpski sion

О тр. 210.

И у тим тешким и управо рећи судбоносним дневима, по опстанак српске правосл. вероисповедне школе у многобројним српским иравосл. црквеним општинама Ваша Светост, председник овога српскога прав. Школскога Савета и најпозванијега чувара српских православних вероисповедних школа, чини расноложење, по својем срцу и осећајима, да се по могућству спречи уништење опстанка многобројним српским основним школама, оснивајуИи својим, веледушним даром од десеш шисуКа форипата а. вр. живи извор одржању ожтанка шим школама: „Фонд Светога Саве". Српски правосл. Народни Школски Савет већ према напред изређаним околностима дубоко дирнут дарежљивошћу Ваше Светости одлучио је у седници од данашњега (нотиисанога) дана и под горњим бројем, увесши у седнички зашсник своју дубоку захвалносш на угледној дарежљивосши Ваше Свешосши и ту захвалносш у облику адресе исказати Из седнице сржког иравославног наро, 28. марта (9. апр.) 1894. године. Др. Лаза Секулић с. р., нар. цркв. тајник, бележник.

и саоишшити Вашој Свежосши, што се овим учтиво Вашој Светости и приказује у знак, да ово родољубиво дело у свези са осталима подвизима Ваше Светости око српске православне вероисповедне школе, нарочито овај српски праиосл. Народни Школски Савет, као највиша народна автономна школска власт, високо и иотнуно цени и уважава. Приказујући ову захвалност Вашој Светосги има част Школски Савет учтиво известити Вашу Светост, да је учињено расположење, да се учтш амел на сржки џравославни нарид ове мишрожлије, да умиожењу овога ио сриске иравосл. вероисаоведне школе неминовно иотребнога извора ирисшуии, и тим својим присшуиом отклони ону оиасносш, која неиресшано иреши оистанку иоменитт.■ школа. Српски правосл. Народни Школски Савет завршује ову захвалницу своју са искреним ускли_ ком: Живела Ваша Светост миого и дуго за проби_ так и на радост српској школи и српској просвети| \6г Школског Савеша, држане у Карловцима Др. Ника Макеимовић с. р., нодпредседник.

НСТОРИЈА ШШМ СЕШ НАЗАРЕНСКЕ. Један одсек из повеЛе расправе: „Назаренство, његова историја и суштина" од Владимира Димитријеви^а. (Свршетак.)

Данашње на ,ЈГлавније исходне тачке ширења назаренскога јесу: Вашархељ, Темишвар, Сегедин и Суботица. Из тих градова они као да систематски оперирају. Кројачи, млинари, сајџије час-по крстаре и по најудаљенијим крајевима, и врбују људе у назарене, често на нечувено нрепредене начине.* * У Делиблату су н. пр. овако бацили замку: ГГре три године,' баш када је таиошње црквено стање услед безобзирних интрига нредседникових добило жалостан изглед, појаве се они око велике Госпојине са нуним дугачким колижа бостана, те ночну трговати улицажа. Деси се, да ће неко момче украстп једну лубенпду. „Еј, пријатељу, ето ти украдоше бостан!" викнуће из прикрајка један циганин. Али назарен, на највеће чудо присутних, још смиреније развуче своје тупо лице, те ће рећи тихим гласом; „види Бог!"

Међу Србе дошао је тај немили гост око 1865 године — из мађарских крајева. Но коме првом припада та грешна слава, о томе не можемо рећи ништа извеснога. У моје крајеве (Омољица, Баваниште, Нанчево), знам да је ту веру још ире 27 година, пренео неки Харванек, тада сајџија у Темишвару, а сада млинар у Бајмоку (крај Суботице). „ПравославЉе" духовни часопис, Београд, 1871 г., стр. 279 — 284, — донело је по Разуме се, да су сељаци после све до последње лубенице стављали на нробу назаренчеву трпељивост и „смиреност", и он је заиста врло мало пазарио, али је баш тиме утро пут једноме пророку, који је већ накои недеље дана дошао у село, те са. лакоћом инфицирао неколикорумунскихпородица. (Међу Србима му ту не беше шићара нред проиоведима поп-Јовановим, на што ћемо се обазрети још на једном месту.)