Srpski sion

Б р . 14

„ОРНСКИ СИОН."

С тр . 213.

био, да евојом драгоценом крвљу искупи пали род људеки. Ми му даклеодајемо славу и хвалу, ми му се молимо као правом, истинитом Богу нашем, као цару небесном. Али није тако чинио и јеврејски народ, а у данашњи дан. Истина, да му је и он у сретању, на путу Његовом у град Јерусалим, одушевљено клицао и поздравл>ао га речима: ,, Осан«, сину Давидову, — благословен — цар Израиљев;" само н1то су побуде тога клицања биле са свим противне побудама клицања нашег. А ево, за што: Као што знамо, благољубазни хришћани, јеврејски народ беше Богом изабрани народ; ње му је Бог преко Мојсија и осталих пророка казао вољу своју; дао му закон, по којем се он владати и живети има; — и док је он вољу Божју извршивао, док се Бога сећао и Њему клањао, дотле је јеврејски народ и напредовао, јер се помоћу божјом ујединио и тако основао своје славно царство, у ком су они сретно и задовољно живели; јер „милост божја, беше на њему." Но достигавши тако врхунац славе, моћи и величине своје, јеврејски народ напусти веру своју, заборави па Бога свога, ода с.е разним телесним уживањима" и наеладама и заборавивши на Бога, стаде живети блудно, развратно и неваљало, услед чега га.је и заслужена казна божја постигла, тиме, што му се царство његово уништило. Јеврејски. народ, тај иређе слободан и моћан народ, ностаде сад туђ радин, слуга и роб, јер га други покорин1е; и тако јеврејски народ, изгуби своју државну самосталност, независност!. .. Па као што је сваком покореном народу тешко и врло немило сносити туђ јарам и извршивати туђу вољу и заповести, исто је тако било и јеврејском народу, после пада његове државе. И јеврејски је народ јако тужио и горко оплакивао судбу своју; јако тужио за изгубљеном самосталношћу својом. И видећи Христа Сиаситеља, како убедљиво, како силно проповеда науку своју, и како у доказ своје истините науке чини пред људима донде невиђена и нечувепа чудеса, — јеврејски је народ јатомице полазио за Христом и веровао у Њега као обећаног Месију; но не као Месију, који је дошао, да искупи пали род људски, и да избави од греха сав тадањи наравствено нокварени и трули свет, већ јеврејски иарод мишљаше, да је Христос цар земаљски, који је

дошао, да избави и да ослободи из ропства јеврејски народ, те да му поврати његову изгубљену државну самосталност, и усиостави на ново његову народну државу, како би опет био силан, моћан и велик народ. Отуда оно обожавање Христа Спаситеља од стране јеврејског народа, — отуда оно одушевљено клицање Христу Спаситељу, ири сретању, на путу његовом у град Јерусалим: „ Осана, сииу Давидову, благословен који иде у име Госиодње, осана во вишних"! Но када је, благољубазни хришћани, Господ наш Исус Христос јасно и гласно казао, да царство Јћегово није „од овога света", већдајецарство небесно, царство блаженства, у којем се вечно наслађавају и благују душе праведних,.... да он није цар земаљски, који суди овде на земљи, већ цар небесни, који ће, као праведни судија, свима људима, по делима њиховим, на страшпоме своме суду праведно судити ; — то ти исти Јудеји, који су га иређе са највећим одушевљењем дочекивали и поздрављали; који су, по сведочењу данашњег св. евангелија, путем његовим из Витаније у град Јерусалим, разно цвеће, зелене гранчице и своје хаЛ)Ине простирали, радосно кличући му: „ Осана, благословен, који иде у име Гостдње, ца/р ТТзраиљев"; '— ти исти Јудеји, велим, преварени у очекивању своме, да ће номоћу Христовом успоставити своју народну државу и самосталност, постадоше сад отворени непријатељи Христови и његове иауке, те, после неколико дана само, у место одушевљених усклика: „благословен, г^а.р Израиљев" и „Осана, сину Давидо.ву" .... сад, желећи његову смрт, као из једног грла иовикаше сви : „расани, раеини јего." Ето видите, богољубазни хришћани, шта је у стању ноквареност, развратан и неваљао живот и гадна себичност да произведе! Христос син божји сишао се на земљу, да својом драгоценом крвљу искупи пали род људски, .. . да налог човека опет измири с Богом, створител^ем својим .... да га по ново усини Богу; а како је човек благодарио то сину божјем Исусу Христу ? — Највећом неблагодарпошћу, осудивши сина божја на срамну смрт, смрт крстну! На станимо сад овде мало, богољубазни, погледајмо сад мало и себе, испитајмо мало и савест нашу. Испитајмо добро себе, е да ли ми као хришћани, након 19 стотина година после Христа, вршимо дужносги своје, које имамо