Srpski sion
Б р . 42.
„СРПСЕИ СИОН."
С тр . 669.
сваки обред има своје прописано правило, и јако греши сваки, који се поводи за старим обичајем а не осврће се на проиисано правило. Књига коју иам у изглед ставља г. Грубач, имала би батн да томе прописаном правилу прокрчи пута и онде, где је до сад запостављано правило старим обичајима. И за то: добро пам дошла и у добри час! Но нека ми не замери г. писац парох Грубач на једној малој примедби. Знамо да је блаженоупокојени патријарх Герман благословио, да се може штампати Николајевићев Доиолнителни Требник, а благословом св. Синода штампан је Николајевићев Велики Типик, те је наређено, да се исга књига и као школска у Богословију заведе. У огласу пак, и у позиву г. Грубача не видимо, да ли ће се иста књига бар дозволом и благословом високопреосвећеног господина Епископа дијецезана штампати. Ко јамчи за евентуалне погрешке у напоменутој књизи? Да ли ће се свештепство по њој моћи, унраво смети, управљати? Мени је познато да је у некадањој задарској „ТТстини" г. прота Вучковић решавао питања из настирске праксе, али како црквена виаст није тим решењима признала одлучни авторитет, то се и свештенство није морало но њима равнати. Дакле опет се није дошло ни у оним питањима до једнообразованости, премдаје г. прота Вучковић улагао труда и знања у расирављање оних питања. Истом сада је конзисторија задарска прописала свештенству, да свако решење, било кога питања из пастирске праксе, које изађе у тамошњем „ Гласнику" има примити као да је од црквене власти прописано. А тако ће се тек и моћи доћи мало по мало до једнообразности. Труд г . Грубача остаће без користи; неће ностићи цслји такођер, ако му дело не прође
потребпу, а донекле и пронисану цензуру, ако му дело не одобри и не благослови надлежна власт црквена. Или, може бити да је неоиравдана >ова моја мала нримедба; може бити да је напоменута књига г. Грубача прешла већ цен зуру наших најбо ^јћих зналаца црквених обреда, на и архијерејским благословом одобрена; но тога, тамо у огласу, нема, а добро би било да има, и да се зна, да ли је његово дело добило иадлежни благослов. Оволико само примећује једап Фрушкогорски.* Монах. * Примедба г. Монаха има места; аа то јој га и дадосмо. Ми емо се, у сво.је време, обратили г. Грубачу приватним писмом и упозорили га такођер на иотребу надлежног одобрења и благослова, које ваља да добије његово дсло. Г. Грубач нам није на то писмо директно одговорио, али је у писму, којим нам је спровео одломак изтогадела (в. стр. 000), а у којем се тузки, да је до сад слабог одзива на објављсно му дело, рекао и ово: „ако не буде прстплатника, не ће бити ни I. свеске мога дјела, баш за 10 и чекам и са молбом за дозволу и благослов св. Синода". Из ових пак речи разабиремо ми, да до сада јога иије учинио, гато је учинити требао ; а да учинио није за то, јер најпре чека довољан број претплатлика, који би осигурао штампарске трошкове, те који по томе, условљавају и само штампање објављеног дела. Али, уједно, стоји и то, да г. Грубач и не мисли штампати то дело без надлежног одобрења и благослова. А у томе је довољан одговор г. Монаху и онима, који мислише као и он. Но, ми се, баш у интересу самог г. Грубача и његовог дела, не задовољавамо с тим одговором; јер по нашем мишљењу требао би г. Грубач што пре рукопис свога дела, путем свога Епископа Дијецезана подаетрети св. Синоду са иотребном молбом за одобрење и благослов штампању његовог дела. Г. Грубачу ће бити позната дуга продедура при таквим пословима, и у томе ће одмах наћи и разлог са којега му то поручујемо. А.ко му остали делови дела буду као овај, у данашњем броју о. л. штампани, — получиће му дело надлежно и потребно одобрење. Ми му то од срца желимо. А док то не будс, не смета ништа јављању претплатника. Ур.
Г
БЕЈ1ЕШКЕ. — (Високопреосвештени Митрополит Михаило београдски) навршио је на дан св. Петке, 14. (26.) о. м. четрдесету годину своје ревне архцјерејске службе Богу, цркви и отаџбинн. Одбор, који хтеде,
да се тај дан ирослави свелано, одустао Је од тога, на изричну и одлучну жељу Његовог Високопреосвештенства. Но и без свечане прославе те дајежо израза осећају благодарности, коју дугујемо многогодишњем