Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 661.

Гладну, жедну наснти мн душу Божанственим причешћем и слатким У све дапе земаљскох ми века И самртни кад ми часак дође! Дај, Госиоде Исусе, молим Те, Да здружену у недри, памети Тако чистог страдања узмогу Успомеиу имати у себи! У овој си узвишеиој тајни Истинитог тела Ти и крвце Поставио, да се оиа чини, Нек се никад иролиће јој, ране, Што иевино примио си за ме, У меника без дела ие јавну, Него да ми — као год и свима Избраним Ти — на спасење буде И добитак живота у рају! После јерејевизг: речи: „Всегда, ииње и присно .. Сине Божји, који на небеса Дично си се узнео, ночуј ме : Ум нам дигни, да телесна своја Мидровања оставимо тада, Овог света одбацимо бриге, Те пазимо заповеди Твоје, Непрестано следујући њима! Хвалом за Те испуни нам уста, Велику Ти да појемо славу, Што нас људе за достојне нађе, Да се Твојом причестимо овде Бесамртном, најчистијом тајном! Утврди нас у светињи Својој, Да се вас дан учимо Ти правди, Алилуја иек се пева Теби! ХТри отххусту. Вишњи Творче, милостив нам буди, Благослова подари нам свагда, Сјајем Свога просветли нас лица И смилуј се, да на земљи само Праведничке нознајемо путе И спасење од Тебе на веки Да можемо придобити, амин! Након св. литзгр^ије. Небесноме благодарим Цару И свим телом и душом Га хвалим И штујући, преузносим жарко, Јер си, Благи, сподобио данас Мене грешну, да — ето — у храму

Божанствену, словесну, бескрвну Видим жртву! . . . у олтару кротко Свештени је служитељи Твоји Принели су за грехе нам Теби, А у спомен страдања и мука, Преславнога ускрса из гроба, Вазнесења на небо и страшиог Другог међ нас доласка Господњег. Тога ради молим Те: оиери, Очисти ми нреступе, опрости И даруј ми, да се у све дане Целог жића опомињем Твога Доброчинства, одајући праву Благодарност искрено Тебика, А мирноћом савеети и смерно Најтоплије молитве шиљући Оцу, који ни цочетка нема, С једнородним Избавитељ-Сином И иресветим животворпим Духом Сад и вазда и вечито, амин! се по^е из цркве. У руке ћу највећег Ти, Боже, Милосрђа за удиљ да своју Препоручим и душу и тело, Говоре ми, савете и чуства, Мисли, дела и све ми покрете, Сваки уход и излазак, веру, Оистаиак ми, ток и крај живота И час, тренут издисања, смрти, Сав покој ми и по томе васкрс. Ти си тако снрам свакога добар И толика милост је у Тебе, Да јој греси ни широког света Одолети не ће и не могу ! 0, незлобни Створитељу, прими Мене, која од свију сам људи Најгрешнија, у одбрану, заклон И спаси ме од невоље, зала, Одагнај ми безакон>а миога, Моме бедном дај новратак жићу, Задржи ме увек од будућег Тешкога у неваљалство нада, Е Ти нигда ни у чему љубав К човечанском не увредим роду, Којом немоћ да нокриваш моју Од бесова, поквареног друштва, Од најмањег изгреда и страсти И заплаши све душмане моје, Пратећи ме иутањом врлине, Доведи ме ка Теби — у моје