Srpski sion

Стр. 678.

„ОТШЈЛМ. уМ-^-П.

истиниту еванђелску реч ; да би се тиме ободрили н што боље унутили у извршавању оног, што је човеку потребно и нужно за снасење. Трећи пак наилазе у своме деловању на многе спољашње неприлике, које им сметају и које их скрећу са стазе истинитог благочашћа и заводе на странпутицу, која их све више и више удаљава од вечног спасења, ако се не поврате за рана натраг. Многи се одреку и саме свете вере, но таки треба да имају на уму увек ове речи Господа нашег Исуса Христа: „Всјак иже исповјест мја пред человјеки, исповјемјего и аз пред отцем моим, иже на небесјех. А иже отвержетсја мене пред человјеки, отвергусја јего и аз пред отцем моим, иже на небесјех." (Матеј, глава 10. стих 32. 33.) Ио у свима овим случајевима треба човек увек да се нада на преблагу милост Божју, која ће га увек одвести правој стази спасења. ,Ти Господи сохраниши ни, и собљудеши ни от рода сего и во вјек." (Псалам 11. 8). Па кад ми видимо, драга браћо моја, да нам је нада на милост Божију врло потребита и нужна за достигнуће наших циљева и да је она најглавнија и најмоћнија сила, која нас одржава на путу спасења, кад се немиле прилике окосе, да нам утрну ту светлост, и да нас баце у помрчину мрака и заблуда, запитајмо се: шта је то нада? Да ли је то нада, кад ми мислимо да благи Бог по својој отачаској милости, мора бити блаженство оног или овог живота, без обзира, да ли су нагаа дела постала извртпењем истинитих и побожних наших мисли и жеља или су- она постала онако тек случнјно а можда и бесвесно? Не, то није нада, није онаква, какву нам света црква у свом истинитом учењу предаје. Права нада је „истинито уздање у Бога, које је дано срцу човјечјем, надахнућем и просвећењем од Бога, да неби очајавао у благодат Божју, толико за опроштење грехова, колико и за оно што тражи, кад тражи какво добро, било добра временита, или вјечна". (Правосл. Исповједање. II. део. Питање I.) Само оваком исти-

нитом надом можемо рачунати на милост и благост Божију, само таком надом на Господа достизавамо мету спасења. Кад носимо у срцима својим таку наду, тада ћемо бити прави Хришћани — праведни а „јако праведен Господ, и правди возљуби. правоти видје лице јего." (Псалам 10. 7.) Оваком надом је и великомученик Димитрије истрајао знајући „јако Господ вјест пут праведпих, и пут нечестивих погибнет." (Псалам 1. 6.) Мучише га и кињигае га, нико се не нађе, да му помогне и да га избави од тих мука, но он са псалмопевцем Давидом има тврду веру у помоћ Божју, „помогач моја от Бога спасајугачаго иравија сердцем" (Псалам 7. 11.) и помоћу те наде устрајао је непоколебиво у светој вери. Страдао је за њу, умрво мученичком смрћу за њу и с тога га нагаа света православна црква и светкује као великог угодника Божјег. С тога и ми, драга браћо моја, морамо настојати и радити на том, да сав наш живот буде удешен по науци Господа пашег Исуса Христа. И ако тако узрадимо, тада ће само нада на милост Божију достојно испуњавати и одушевљавати срце сваког правог Хришћанина. Ако ва'с и смете каква зачкољица на нуту вашег снасења „гњевајтесја, и не согрјегаајте, јаже гпаголете в серцах вагаих, на ложах вагаих умилитесја. Пожрите жертву правди и уповајте на Госиода." (Псалам 4. 5 и 6 ст.) Па и ако вас стану гонити а ви са псалмоиевцем Давидом реците: „Господи Боже мој, на тја уповах, спаси мја от всјех гоњашчих мја и избави мја" (Псалам 7. ст. 2). Тада ће вам милостиви Бог послати своју иомоћ и ви ћете моћи напредовати на нуту спасења. И тако, драга браћо моја, имајући тврду наду на Бога и удешавајући свој живот „ по повељенију вјечнаго Бога в послугааније вјери" (Гим. гл. 14. ст. 25), и можете се надати, да ће се и свети великомученик Димитрије својим молитвама тоило заузимати за вас пред престолом милостивог Бога и Творца нагаег. Амин. У Шиду, 1. октобра 1894. Жарко М. Ђукиб,