Srpski sion

Вр. 45.

„ОМСКИ СИОИ."

С тр . 707.

Бога, не знају, шта је право, шта ли криво, те је љихово понашање сурово и варварско, усљед чега су и деда дивља чељад. Сравнимо ли каква мора бити настава, и каква је у истини, не можемо, а да не зајаучемо над судбином, која прети и садашњем и будућем нанаштају." „Право дакле вели монаковски лист: „Ш81оп8сћ-ро1Ш8с11е В1аМег" за данашњи систем наставе у западним школама, где се вера запоставља и ирезире: „ модериа је школа семеншше социјалне демокраццје Па већ и либерални и иначе уважени наришки лист: „Ееуие <1е8 с1еих Мопска" нршшсује кривиду, што се иревратни дух шири у свим слојевима народа, томе, што се вера и религијозноморална настава у школама занемарује и као епоредна ствар сматра, па чак из школе и избадује. Тај лист се овако изражава: „Све, што влада ради против верској обуди на средњим и вишим школама, све то добро долази иревратном содијализму. Фактично има само две могућности при расуђивању ове ствари: или је хришћанство вечна, те досљедно и социјална истина, па у том случају дечије васпитање мора бити нроникнуто хришћанским духом, те онда школа без вере постаје но себи будаласта ствар, које није издржати. Или хришћанство није истина, — те онда превратни социјализам има нраво. Када ће се увидети, да су се школском нолитиком, коју је наш век увео, — отворила широм врата социјалистичном преврату, који не гради, већ само нагомилава рушевине на рушевине. Социјална је реформа нотребна, али ту реформу или мора извести еванђеље, — или она није моп 7 ћа." А да су оваке и сличне тужбе заиста на истини основане и оправдане, даје нам јасна доказа факт, да се и у цислитавским школским круговима, дакле и у аустријској половини наше монархије негују, па и јавно проповедају и исиоведају несретна начела материјализма. У иотврду тога навешћемо само неколико иримера из ждагошких листова у Аустрији, из којих се види тежња, да и сами учишељи постану аиостоли материјалистичке теорије и свију даљих штетних начела, која се из ње природно рађају. „ОвЈеггасШбсћег ВсћиИкДе' 1 од год. 1878. нише: „Наш народ треба јаке душевне хране, а шу Ле му даши машеријализам(И). У свију високо образованих народа, види се пунољетство у неверству." Исти

лист пише 1881. већ ово: „Материјализам је мајка чисте љубави према ближњем; он скида са моралности теологичне и метафисичне љуске и успоставља ју у њеној ирвобитној чистоти и снази." У бечком листу „Ра <1а §о§18сће СебеПзсћаД'' неки Босхарт рече године 1884. ово: „ Сумња је наш Бог и ми морамо бити њени пророци и ироповедници." ЈТист „Рге1е ра<1аЈ >о§18сће В1Шег" у 37. броју 1892. године назива Исуса Христа ^великим мудрацем назарешским" и каже, да је он учио „само индивидуалну, приватну и тајну молитву, а не оншту, гласну и формалну." — Исти лист у 82. броју год. 1891. у чланку под насловом: „Дарвинизам и школа", кујући у звезде дарвинизам, каже, да је дужност учитеља, да настоје, да се та теорија учи и у основној школи, јер „иознавање општих наравних истина има бити заједничко добро целога човечанства." Против те безбожне науке устао је у царевинском већу заступник Машија Калтенегер и ставио иитање на г. министра за ботоштовље и наставу, како се то догађа и како влада мисли томе на пут стати? Бивши министар Гауч у 62. седници 3. новембра 1891. на то му је одговорио: „да он оваки начин расправљања знанствених теорија одлучно осуђује и да ће се он бринути, да онако фразерско схватање научних проблема не уђе у ншолу; и да, кад би се који учитељ усудио, да такав дух у школу уведе, школска управа се не би устезала употребити иротив тога сва средства." Па шта је нато поменути лист „Кге1е ра(1а§о§. В1аМег" одговорио? Ево шта: у 46. броју год. 1891. одговара тај лист и носланику и министру овако: „Педагогија стављајући онако иитање (о учењу дарвинизма у школи) нема се обзирати на одобрење или куђење министра наставе. За науку постоји само један аукторитет: истина. Г. министар назвао је „знанственим проблемом" питање о постанку или о иореклу; одатле г. Калтенегер, ако му ум дотле допире, може увидети, да Мојсијева повест о створењу не вреди као неоспорна истина ни онде, где он тражи савезника, да насилним средствима угуши расправљање о једном знанственом питању, које занима цели свет. .. Дарвинова наука је наука знаности, а знаност и њено учење је слободно. Ми остајемо они стари и поље овога листа остављамо отворено