Srpski sion

О гр . 788.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 50.

и власти, овију врлина. А кад треба одговарати за лоше иоследице од иримене тог кобног наука на прилике и односе у животу народном, онда наши онозиционари ту исту токорсе свесилну масу са пједестала сувереиости снусте на банак, тако рећи, доброћудне лаковерности, да ти ме за њу и за се побуде милосрђе. И као да у томе није и сувише бруке, још се тако деградованом суперену свомс за леђа завлаче, да отуд бански кукају и своје неједномишл.еникс јуначки — сумњиче и клеветају! Тако и „Родољуб" у 171. броју „Заставе" и кука и клевета у исти мах. Признаје, да је у одиосним оиштинама свест и савест, родољубље, самопрегор и ионос тако силно развијен и утврђен, да чак учитељ и свештеник о школи ништа не знају, а они други — пе знају ни толико! Деца сасма неуредно полазе школе, а учитељ, све кад би хтео и умео, не сме том злу да тражи лека, јер, ено „Родољуб" сам каже : „опда тешко њему : неће се ни дана скрасити у селу*. Насупрот овом класичном признању, ипак радикалном „Родољубу" за носледице тог стања није ни бар мало крива ни надри сувереиа маса, ни — а то је главно за њега — њени звани и незвани вођи, псго су свему једини и искључиви виновник — „наше автономне власти"! Што радикалски ,.Родољуб" овом наиречац осудом наших автономних власти посредно сур гунише и свој идол, и вође му, на и себе самог: шта за то? Ко би још истраживао основу и конзеквенције казивања и писан.а радикалског „Родољуба" ?! Верпи су за то верни, да у све слено верују! Пошто је „Родољуб" орећно пронашао кривца обележеном злу, сматра он за своју свету дужност, да пружи и лека, и то лека сигурна томе злу. Он и у томе остаје доследан својим радикалским „начелима", који га одведоше правце „богатим народним Фондовима" ! Ту је спас! кликће он победоносно. Израчунао је, да фондови бацају 150,000 Фор. годишњег сувишка, па не може да се накрсти од чуда, за што се тај сувишак пе да народној просвети. Како се види, „Родол>уб" је врло издашан с имањем — народних Фондова! То је сасвим у духу радикалском ! Зар он и суверена маса да се маше руком у свој џеп, код — „богатих народних Фондова"?! Па шта ће нам ти фондови, и на што нам автономија, ако не можемо узи мати из њих кад год нам треба и колико нам

треба?! Дај нека сад ко рекне, да од овога може бити веће свести и савести, радикалскијег автономаштва, самогрегора и родољубља у опште ! Ну кад се „Родољубу" већ прохтело, да именом „богатих народних Фондова" игра улогу пеког избавитеља српске школе и иросвете, онда је морао, ире свега, потражити обавештаја о томе, какво опредељење имају ти „богати народни фондовп ". Ко истини хоће да служи, не сме говорити на намет, као што је учинио „Родољуб", који је тиме потврдио, да њега сасма други мотиви руководе. Народни иријатељ, каквим „Родољуб" себе хоће да ирикаже, морао би бар то знати, да у низу наших „богатих народних Фондова" сваки иоједини има своју јасно одређену цељ, те да се и приходи сваког од њих једино у ту цељ могу трошити. Међу тим Фондовима најјачи су неприкосновени, клирикални, јерархијски и Текелијин. Од њих намењен је једино клирикални фонд на просветне потребе на иољу школства народног, али и то од гимназија и овима сродних завода на више. Има, истина и за иотпору народне школе иосебан фонд , но приход његов тако је слаб, да о каквој уснешној потпори народних школа отуда не може ни говора бити. Ну нека би клирикални фонд могао своју делатност нротеГнути и иа народну школу : да видимо шта би у ту цел. иреостало од његових средстава. Приход клирикалног Фонда износио је за год. 1893. на 117,000 ®ор., иретноставл.ајући да су камате и други приходи сви уредио били уплаћени. Према том приходу стоје издатци овако : богословија 11,000 Фор., учитељска школа у Г. Карловцу 7200 ®ор., учитељска школа у Сомбору 7100 Фор., гимназија у Новом Саду 13 100 Фор., гимназија у Ср. Карловцима 10,000 фор., школски реФереити 6,100 ®ор., виша дев. школа у Панчеву 5,200 ®ор , иста школа у Новом Саду 5,000 Фор , иста школа у Сомбору 840 Фор., Шк. Савет 400 Фор., штамиа шк. књига 300 Фор., мировине 2400 Фор., стиисндије 11,000 Фор., ванредни и нарпични трошкови 250 Фор., уиравни трошкови 4,000 Фор. — дакле у округлој своти 84,000 Фор. Кад се ти издатци одбију од прихода од 117,000 Фор., остаје вишак од 33,000 Фор. Изгледа према овоме, да би се из Фонда клирикалног могло помоћи и народној школи. Ну треба пре свега у виду задржати, да овде није