Srpski sion

Вр о О

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 789.

узст у обзир трошак на ове године уеггостављену учитељску школу у Пакрацу, који Ие за годину-две бити бар 7,000 Фор. Није узето у обзир, да ће услед поделе учитељских школа на мушке и женске трошкови око издржавања тих завода знатно се иовећати. Нису узети у обзир у овој години дозначени донлатци проФесорима и учитељима оних завода, који се из Фонда клирикалног издржавају. Није урачуиата од сомборске, више дев. школе затражена повишица субвенције. Није уведена у расход ни потнуна плата главног школског реФерента, чије се место сада замењује. Нису узете у обзир ни оне повишице у садашњим трошковима за поједине заводе, које ^е настунити чим буде потврђен нов школски закон, у ком су плаће и друге нотребе увећане. Није урачунат нрилог клирикалног Фонда Фонду мировинском за ироФесоре, а тако исто ни трошак за иротопресвитерске надзорнике — бар 15,000 Фор. — који ће са нотврдом новог школског зак<џт такођср пасти на терет клцрикалног Фонда. Кад срачу-намо све ове издатке на всћ иостојеће и прихваћене установе, излази као резул-

Стање православних цркава и цркз Унгвару : Високим президијалним налогом својим, од 28. октобра о. г. бр. М. 417, Његова Светоет, св. Патријарх Георгије, изаслао је архиђакона и консисторијалног бележника, архидијецезе карловачке, г. Лукијана Богдановића, у онштине црквене које су у наслову побројане, ради извиђења стања тих општина и њихових цркава, како у ногледу душепопечитељства, тако и у погледу управно имовног, с' тим, да има о томе извиђењу поднети извештај архидијецезалној Консисторији ради даљег поступања ове у 1'оме предмету. Изасланик Његове Светости, г. архиђакон Лукијан, у вршењу тога високог налога изашао ,је, у друштву са г. Аурелом Моцом, православрим парохом у Мишколцу, у горе наведена места, и у времену од 1—7. новембра о. г. обавио иотребан извиђај и о резултатима истога ноднео је Консисторији опширан и исцрпан извештај. Из тога извештаја, који нам је при руци, саоцштићемо неке нодаткс.

тат, да фонд клирикални не ће у стању бити евојим приходом подмирити ни само те нотребе, а да не споменемо, да се сав приход не може трошити, што је носве оправдано, јер иоступним увећавањем Фонда растс и његов приход, а тиме и сигурна нотпора установа, које се отуд издржавају а којих нотребе са сваком годином веће иостају. Узмемо ли иак у обзир и уважимо ли као што треба поред свега-до сада реченога још и ту околност, да ће приходи наших Фондова у опште поћи у натраг, јер се многи канитали враћају, са чега већ данас већи део главнице уз мали проценат лежи у новчаним заводима и државним папирима, — онда је сво умствовање радикалног „Родољуба", најблажије речено, на песку озидана картара, у којој нико на ни школа ни просвета народна не можс наћи никаква а најмање сигурна и трајна уточишта, стварне заштите и одбране* На остале одисаје раднкалског „Родољуба" осврнућемо се у броју што долази. а—р. * То ,је одговор - у погледу клирикалног ®онда и писду „Браниковом" и оном у „Напго Доба" са „лепим квасдем ал у вештим рукама."

ешх општина у Мшжолцу, Токају, Ђен^ешу. Душепонечителзске дужности у Мишколцу врши савесно и марљиво Аурел Моц. Руконоложен је, за иресвитера, у Араду, г. 1890. Исти пресвитер обавља по потреби душепопечитељску службу и у Филијалним црквама: у Токају, Унгвару и Ђенђешу. Матрикуле воде се на мађарскомјезику;и то у Мишколцу их води сам парох, који води и матрикуле цркве у Токају. Матрикуле пак у Унгвару води за сад тамошњи певац и тутор Јован Јовановић, дочим се матрикуле храма у Ђенђешу налазе нри нарохијском звању у Јегри. Цркве у навеДеним местима носвећене су св. пророку Науму. У наведеним Филијалним црквама није било већ од неколико година амо божанствене дитургије и то с тога, што је имовно стање тих цркава замршено било тако, да парох у Мишколцу није могао од истих ни толико паграде добити, колико би му нутни трошак износио; ио кад се имовни одношаји ма у неколико само уреде и