Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр 195

неким дуготрајним ироцесом из биљака: а нрва биљка постала је слободно из неорганске материје. Тако тврди материјализам о телесиоети човека; а духовну му прпроду он би сасвим забадио. Што ми називамо ..дуах>м и , то је само механичгка функција централног нервног система, — мозга, као што је од прилике варење функција желуца. 0 некој моралној слободи и свести о .одговорностп, о некој унутарњој битној разлици „добра" и „зла", о „врлини", „савести", „награди", „бесмртности*', — нема према тим претноставкама наравно ни говора; „носле смрти је свему крај", — вели материјализам. Сваком разумном човеку !■ с бити појмљиво, како опасно и судбоносно мора.ју унливлсати оваке и сличне теореме на устројство индивидуалног и социјалног живота и како од истинигости или погрешностн тих тврдња зависе најидеалнија, највиша н најдрагоценија блага човечанства, чији животни интереси се нпјосетл>ивије вређа.ју, и то тим јаче и оиасније, што оне већ но себи снажну тежњу у човеку к нижем, чувственом, материјалном, баш одобравају и утврђују; животињско, себично, сурово и зверско у човечјој природи извињавају и иривидно научном формом, у коју их њихови представници радо облаче, многога површног мислиоца и плиткоумног испигача заводе и варају. С тога ће бити п од користи и од интереса, да у кратко испитамо нека наведена сувремена питања и заблуде и да их у главним иотезима оповргнемо. Прво ћемо се позабавити начелима материјализма, у колико се тичу телеене стране човекова бића. Између осталога чућемо. где нам материјализам излази на сусрет са овим иајиовијим научннм открићем : човек потнче неиосредно или посредно од ма.јмунског рода. т. ј. човек је или директни нотомак и прелаз од (Наета

мајмуна, или имаде барем заједничко порекло са њиме, из кога се јсдна грана развила у мајмуна, а друга у човека. Као што видимо, бишне разлике међу тим двема хипотезама нема. Рекосмо, да је то „ чоајновије " откриће: јер некада проиоведане хииотезе, као: да се ирвн човек из неког у врућом блату од себе развијеног .јајета образовао; пли да је шта више сам од себе постао; нли да је море било тако добро, те је људе у облику двогодишње деце из својих валова на суво избацило, као што је са свом збиљом мнслио Окен; или да је човек непосредно из чашице некога грднога цвета изишао; као што је озбиљно Ритген говорио, — налазе данас, као и сличне им тврдње, слаба одзива и код самих иначе лаковерних материјалнста, наравно сасвим неправо; јер распростртом тврдњом „да, човек потиче од мајмуна ". која је .7« сада обљубљена. очевидно није решено питање откуда прва животињскн, односно биљни организам, него се само око њега околиши, а никако није уклоњена, него је само рђаво и новршно омотана она литица, о коју се већ саму цела материјалистичка вештачка ваздушна зграда немплосрдно разбија; а пошто материјалиста као безбожник дос.кедно мора порицати неки лични творачки акт п при постанку ирвога органскога бића, то му да како најпосле не остаје ништа друго, него да се једној од нретноменутрх хипотеза иридружи, па. ма то била и даља тврдња већ споменутога Ри-пена „да је први човек једнога лепога јутра као печурка из матере земље израстао". Једном приликом већ смо споменули и доказали научну неоснованост и лабавост такозванога „прастварања" (^епега^о аедијуоса), 1 те сада можемо нрећи на неколике нримедбе о тобожњем пореклу човека од мајмуна. 1 Ниди „Срнскн Сион'' за год. 1804. број 42-45., чланак „Материјалиаа.м п исра". ће ее.)

СМРТ ГРЈЕШНИКА И СМРТ ПРАВЕДНИКА. ХХрохховијед Масиљонсва. С Француеког нревео Јован Узелац. (Наставак). Ох! тада грјешник порушен, престрашен за- | само страшну нразиииу у жикоту своме. кога јс блудом својом мрсзирс самог себе, налазећи сам свијет свега испушавао обузимао; виде1ш,