Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 199.

уведена од .шца. која врше тајну орака, сви- I од стране брачника, а црије тога да се учини јешћу о томе, да је сваки брак акт слободне ј јавна нановијед. Грађанеки, односно кривични воље. и да глас слободне воље треба. да се чује и утврди пред свједоцима. Већ црквени и грађански, стари и нови накони о ономе, што стоји на путу слободној н иравилној изјави жениха и невјеете, да желе међусобно стугшти у брак, као: пријетња. насиље, лудило, бјеснило, превара у оеобп нли обмана, цагопе свештеника, да добро разабсре, ступају ли брачници драгово.ђно међусобно у брак, н у какиијем прилика.ма онн своју изјаву дају. 85 Свс конФесије ишту дапас да се пред свједоцима чује глас слободног иристајања на брак

а Гра1>. аак. з«а цар Аустрију § Г »о. 06. и 57.; граћ. лак. за кр. Срби.ју § 09. д, с, зк § 7-1. 77. и !):>. т. 3 к 6 ; аа Русију Св. зак. т. X. ст. 10 и т. д.

законици свију државп захтиЈевају. да ее чује слободан глас брачних лица, препоручују свештеницима, а у циви.мтм браку дотичним званичницима, да особито на ово иазе, нријете оштром казном онима, који би нагонили свештеника, да благослови нсзаконити брак. Тако: Сос1е сш1е ^ т аро1еоп чл 146.; аустр грађ. зак. § 75.; грађ. зак. за краљ. Србију § 87. и 88. и крив. зак. § 207.; рускога св. зак. т. X. ст. 12.; пруског зем. права § 38.; швајц. савезн. зак. од 24. децембра 1874. § 26.; пројект. грађ. зак за цаЈ). н.емачку § 1248. н 1249.; најнослије § 32. прој зак. о цив зак. у Маџарској 38 . Резкег Ј ј 1 оу<1 10/1. 1804. бр. 8. Мазин, у хрв. 1'. Крајини, на Сретеније 1895. Тома АлагиБ, иротојереј, ироф. богосл. учид. у м.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. „Назаренство, његова историја и суштина". Напиеао Владимир ДимитријевиЗ., студент богословије. Нриказује Максим 1!ујм1.. (Свршетак).

.Чује-лп свепггсник, да се један или другн његов нарохијанин одпадио од њсгове цркве и прешао у назарспе, тада је и.егова света дужност, да тој енојој зчблуделој овци покуша ту бубу пстератн нз главе начином дутестаратељскнм. Не послуша-ли први нут. ваља је потражити још једаред. Лли ако евеиггеиик ни тада не успе, најбол.е је, више се на ту страну и не обзирати: „Човека јеретика по нрвом н другом световању клони ес" наложно јнам је св. Лн. Павле. (Титу 3. 10.) 11 дуже водити о н.ему бриге, — проетака би још већма погордило." -11*» тек тада нал.а битн на онрезу, па покренути евс п сва, само да се та рана пе разједе и даље. У тим тешким данима ваља пгго чешће, увек, еваке недеље, еваког празпика и еваког свеца одлазити на проноведиицу, па сво јим вернима држати нроноведи о дипотама вере православне е једне стране, с друге пак — о етранпутицама и мрачњаштву нере назаренске." „Дрзне-ли се пак по који назаренски матадор. да се са нашич свештенпком упуети у пре-

пнрку (што онн међу тим врло радо чине у својој заслспл.ености, да Кс на нољу св. Пиема еваког другог човека. па и самог најврснијег свештеника са лакоћом нотућп), тада .је најбоље, ако наш свенггенвк са досто.јанством и нагласком предочи чиетпну иашсг исноведања, а за тим га унозори па опаеноетп, на клетву онога стања, у које се бацио он и еви они, који иду за њим. — Је-ли назарен ратар, не треба му давати земљу на поле илп нод закуп, а је-ли занатлија, не треба код њега нпнгга наручивати : када он хули мене, са иоругом Фарнсејем ц књижевником, када ме оп свугде изобличава, а уз то још и моју парохи.ју подрива, откуда онда долазим ја до тога, да га чак п потпомажем — такав већ није мој ближњи; оп ми је пезпабожац и цариник (Мат. 18. 17.); уз то би такав поетунак лако и у очима. оеталих правоеланних могао изазвати нодозрење : могло би на мах искрснути Фатално уверење, да и свештеник држи нешто на ноштење и узвн шеност вере назаренске — а шта би ее отуд изродило, то може свако замислити".