Srpski sion

ОРПСКИ СИОН "

С тр . 20 1 .

А дмгтистративни шрошкови узети су у г. 1893 из ненрикосновеног фонда са 30 %, а из клирикалног фонда са 20 %, дакле са х \ г мање; а иредујам саборских трошкова узет је по половици (42.335 фор. 73 (79) нов.) из оба фонда, без обзира, да је клирикални фонд већи са 165.246 ф. 67 н. од неприкосновеног. Колико је капитала од ова два фонда уложено у државне папире, видели смо у III чланку. Понављамо, да је у 4 % уг. реншу у злашу уложен канитал неприкосновеног фонда са 275.058 ф. 08 н., дочим клирикалног фоида са 528.840 ф. А колика је фактичка камата златне ренте н то смо казали. Понављамо још, да је на 5^ камату, иначе, издано из неприкосновеног фонда 93.455 ф. а из клирпкалног 225.525 ф. Кад се све ове цифре сравне и ироуче, онда место тврдње „Заставине", да се неприкосновени фонд протежира, а клирикални хотнмице испушта из внда, нзлазп као математпчка истпна то: да се у иетгшп клирикални фоид ирошежира ирема иеприкосио вено.м а из внда да се не испушша ниједан. •Тер кад би стајала тврдња „Заставина", онда не би могли разјаснити саразмер готовпне оба та фонда, нити саразмер хипотекарних зајмова из та два фонда нзданих; не би могли разјаснити нити саразмер штедијоничких улога, нити саразмер доходка од камата и купона; не би могли разјаснити нити саразмер тангенте административних трошкова, са 30: 20: нити саразмер предујма саборских трошкова; нити саразмер уложеног клирикалног капитала у обвезнице угар. златне ренте, и иначе 5 % камату према уложеном тако капиталу неприкосновеног фонда. Јер, кад би стајала тврдња „Заставина", онда би готовине много више морало бити у клирикалном фонду. Хииотекарних зајмова морало би битн впше у ненрикосновеном. него у клир. фонду; а штедионичких улога мање у неприкосновеном него у клирикалном фонду; онда би се канитал ненрикосновеног фонда имао у златну ренту и пначе нод 5 % камату уложити у већој своти, а не то чинити са капиталом клирикалног фонда н т. д. и т. д. Да, ве1. побројане цифре доказују, да се клирикални фопд не испушта из вида, а да

се он заиста протежира, т. ј. да се о њему и његовим приходима особиша и нарочита брига води. к«ко би они што већн били, те у што већој своти могли на расноложењу сгајати строго просветним цељима. Но, све би се то још боље и јасније могло видети из књига фондовскнх, које доказу.ју, да се из клирикалног фонда, баш од времена дапашње уираве, издају новији зајмови са неким форсирањем клирикалног фонда. Нека се господа око „Ваставе" потруде до књиговодства фондовског, на ће се о томе тако И(То уверити, као што смо се уверили ми. Честпто књитоводство ће у ту цељ пружити сва коме обавештаја, којега иначе у извешшају о фоидова иружиши не може.. Но „Застава" је, да докаже своју тврдњу о протежирању ненрикосновеног фонда, нагласила, да се капитали клирикалног фонда више улажу у државне паиире него каиитали неприкосновеног фонда. II новодом тога, што је у државне папире уложено пз клирикалног каиитала 1,261.961 ф. 70 н., а, нз неирикосновеног само 680.187 ф. 58 н., дакле са 581.774 ф. 62 н више, „Вастава" је и опет подвикнула: зар то није издајство и атентат на просвету? Ннје. А да није, то се види из рачуна, којега смо учинили у III. чланку. Рачун тај доказу.је, да државни паиири нису у опште за наше фонфове, па ни за клирикални специјално, никакво убиство ни атентат на иросвету, него, да су наиротив, један пајсигурнцџ извор за сигурну, уредну и сшалну• камату, а не ни много мању него шшо ју дају данас хииошекарни зај.мови. Но без обзира на то, да видимо, шта би било, да из клирикалног фонда није уложено тих 581.774 ф. 62 н. у државне папире? Ево. Пошто се хинотекарних зајмова није пздало, нити издати могло више, иего што је издано, то би се тих 581.774 ф. 62 н. морало уложити у штедијонице. Није лн то јасно ? А да се је уложило у штедијонице у место у државне иапире, камата би штедионичких улога била мања пего камата државних напира, тс би према томе клирикални фонд тиме штетовао. Кад би се неприкосновени фонд протежирао нрема клирикалном, и на штету овога, онда би управа фондова овако и учинила. оа 582.577 ф. 39 н. штедиопичког улога