Srpski sion

Стр. 318

рена; она не сазнаје само оно, што се чулно даје опазити, као животиња, него она и мисли, т ј. она прерађу.је оно, што је сазнала по извесним својственим јој законима и тиме доспева до нових, логичких, т ј. опште призна тих резултата. Душа имаде глдеје, апстрактне и надчулне по.јмове; она свесно суди, она свесно закључује; она испитује и сазнаје узрок и сврху појединих ствари; она тиме доснева до истина, које се у чулном свету као такове не појављују. Да су закони математике и логике истинити, то сазнаје дух, ма да чулна конкретна предетава то не сведочн и сведо чити не може, ношто она сазнаје што је стварно, а не што мора бити и што јесше; и тако дух носи у себи идеју истинигога, лепога, доброга, моралнога, идеју о Богу, о вечносги, о бесмртности, и ако се ова идеја неиосредно чулним онажањем не добија. — Исто тако је човечија душа одарена снособнопЉу и за надлучне осећаје; а не само за чулне, као животињска. Ова истина .је само разјас1ве1Бе претпоменутога; јер. као што иоказу.је нсихологија, — осећај је но себи пасиван, празан и без садржаја, и сво.ј садржај доби а тек иомоћу оне предсшаве, у којој своје место имаде. Ио томе надлучне ндсјс п жредсшаве блће и носиоци надлучних осеИаја. За то су доказ осећај правде и неправде, морално дозвољеног, естетички и религајозни осећај, осећај дужности. побожности и т. д. Човечпја душа одарена је најпосле н слободпом вољом. Животиња сљеди несвесно, механички, нагонима и инстинктима, који ју руководе и њоме владају; човек се одлучује свесно 11 свошољно за или прошив моралнога закона; његова слобода постаје исшинишом и н једино човека достојном, она посгаје хришКанском или моралном слободом, кад се човек свесно и сво.јевољно одлучи, да извршу.је морплни зпкон; „истина кк1 скоеодитх - ' (Јов 8, 82.) т. ј. слободно самооиредељење за вршење њених (истине) заповеди и прописа, учиниће вас слободнима, — вели значајна реч Христова Јудејима. Но зар ннсу иооуде, усљед којих човек своје одлуке удешава, доказ, да он није слободан? Никако! Свакојако се људски ирохтев одлучује ирема нобудама и управо у тој околности лежи доказ, да је тај прохтев мисле~Ки, т. ј. нешто разумко, а не просто механичко; но ти мотиви не делују на прохтев

човеков приморавајуЛи, он увек зависи од субјекта, да ли ће се он тима мотивима дати определити или не. Човек дакле може, он шреба, али он не мора, и баш због тога могу му се његове одлуке п радње урачунати како у заслугу, тако и у кривицу, у награду или казну. — Јест, — човек, т. ј. човечији дух, шта више може и треба да нижим, телесним нагонима, чије је седиште у материјалном телу, — баш да на суарош ради, да их савлађује, и да за вишим, надчулним благом тежи. II ова истнна је, како даљи директни и иозитивни доказ за слободу човечије душе, тако исто и нротудоказ против тврдње материјализма, да душа имаде своје норекло у телесно.ј материји, или што је исто: да је душа и материја једно и исто. А може ли једна снага радиши против узрока од кога пошиче? Никада! Онда би морало дејство условљавати сво.ј узрок и на њега упливисати, у место обратно! Душа је дакле фактично разумна н слободна. Већ св. Атанасије 1 ) доказаоје из факта, да дух влада над телом, суисшанцијалносш душе и њену битну разлику од тела. Па и Платон .је то увндео и нзрекао: „Кад душа ве би била друго, до лп нродукт тела, зар му се не бн морала увек покоравати, а никад му заповедати ? Но зар не изгледа, да она баш прошив њега ради, пошто она све оно савлађује, из чега се но мишљењу неких састоји и целога свог живота се против тога на најразновреније начине бори, сада укроћујући тело гимнастиком н лекаријом, час оиет блажије опоменом и претњом против пожуда, гњева и страха" ? (РћаеЈ. стр. 94.). Наиред смо споменули, да је мозак средство, помоћу кога душа преко чулних органа са снољашњим светом у свези стоји и који јој разноврсно материјално саопштава, што она онда мислећи прерађује; дакле телесни органи, а особито мозак, морали су очевпдно иостићи известан степен развитка и зрелости, кад силе. које у човечијој души леже, почињу радити. Новорођено дете нема још никакве самосвести, никакова свесна мишљења и ирохтева; тако исто не сме се заборавити, да самосвест, ра,зум и слободна воља и т. д. не сачињавају сушносш човечиЈе душе, него само њене силе; но као силе могу оне бити и скривене, ма да ') Ога1. » §сп1сн с. 31. 544. —