Srpski sion

вр. 25

„ОРНСКИ СИОН."

С тр. 415.

мајмунима од нас.... Даје се тачно доказати, I да се у времену од 5000 година није никаква овећа промена типа збила. Ако ме данас питате: јесу ли ирви људи били бели или дрни, — морам вам одговорити: „.јанезнам"! (..Ши1гр1»1о8орћЈе" стр. 338.). — Но нроф 8ешгГзсћ1адег још драстичније представља пад дарвинове теорије, описујући садање стање дарвинизма овако : „Дарвинова селекција је јако натраг потиснута, те живи сада међу најмодернијим теоријама најзнатнијих истраживалаца само од милости, док је из почегка у области биологије владала" („Каћп- и. 01Геп1)".). А да је Дарвпнова наука међу најчувенијим природњацима налазила и налази врло јака, отпора као неумесна и недоказана, сведочи дело проф. Хубера под насловом : ,.Б1е Еећге 1)аг■№1П8 кпИбсћ ћекасШе!", у коме на стр. 44. иисац вели: „Дарвинова наука је нашла међу млађим нриродњацима доста одушевл.ених присталица дочим је множина старијих и чувенијих против ње устала". Ову своју тврдњу доказује он на 114.—296. страни, наводећи имена н цитате из најзнаменитијих ириродословача. Ми ћемо овде навести неке чувене научењаке, који су подигли свој глас против Дарвннове науке,'као н. ир зоолози: А^ав!?, С. Е. V. Ваг, Вигте181;ег, ОЈећ!, Е,еи88, А. \\ Т а§пег; ботаници: с!е Вагу, «1е Сап(1о11е, Сбррег<:, НоЉпапп, А. ^УЈ^апс!; анатоми: Аећу, Нуп1, ЕоШкег, О^уеп, (Јиа1ге{а§ев; геолози: ВаггапДе, Бапа, Ггаа8, РЉИР, СЈиеп81е<11; н т. д Дарвинизам је као што знамо, највише био раширен у Немачкој, где су га са највећом вољом пропагисали. У ту сврху сложише се Дарвинове присталице н основаше своје гласило, нод именом » Козтоз «. Но иоред најбоље воље и грднога труда не постигоше ни близу онога уенеха, кога су у почетку замишљали. Ево како се сам „Ковшоз" ирашта са својим чптаоцима: „Ма да је „Ко8то8 - ' близу 10 година заузимао знатно место међу јавним гласилима и ствар дарвинизма верно заступао, није му на жалост никако пошло за руком, да задобије шире кругове онако, како су с« његови пријатељи у почетку надали; па по што се ни у иоследње доба, поред свих напора и жртава са стране удеоничара није никаква битна промена догодила, није преостало ништа друго. него даље извађење програма напустити". Ово је без сваког коментара доста јасно.

А сада ћемо да решимо -још једно питање, које овамо спада, а то је: какве би с« тељедице изродиле како за појединца, тако и за сав људски род, када би материјализму и сродним му модершш теоријама пошло за руком. да хришћанску науку о свету и човеку, у опће. а специјално хришКапоку антропологију и науку о души потисну, а своју науку међу масом народа утврде? Материјалистичка наука била би пре свега уништење сваке религије и морала; јер ако ништа друго не посто г ;и, до ли материја, онда је „Бог" очевидно празно име; ако је „душа" само функција мозга, онда нема даљега индивидуалног трајања после смртп, те ио томе никакве одговорности и награде; но онда је срушен и нај јачи бедем нротнв греха, искушења и телесних страсти, онда је уништен и нај јачи мотив за добро. Ако је наше мишљење, осећање, прохтев просто нужни продукт механичке функције централне нервне системе, онда наравно нема никакве моралне слободе и урачунл.ивостн (окривљивости), онда даље томе досљедно нема никакве награде за добра и казне за морално зла дела, те онда да како отнада и свака упутарња битна разлика између добра и зла; — онда нема ни врлине ни греха, те тада губи сваку важност и право и сама савест, која нашу вољу везује за морални закон и за испуњавање истог награђује, а за преступање казни. Ако би пак ко н >сумњао, да је све то заиста консеквенција материјализма, нека прочита изјаве оних застуиника те хниотезе, који су барем довол>но часни, те из заданих премиса п закључак фактпчно изводе. Нробе ради наводимо речи Фогтове: „ слободна воља не постоји, а тако исто никаква одговорност и урачунавање, као што нам морал и казнено право натурују... Ми тако исто нисмо ни за тренутак госиодари над собом, као год гато од нас не зависи еда ли Ле наши бубрези своју функцију вргаитиили пе и . (Уо|& „ВПЈег аи8 с1ет Т1пег1еће»"). Ако узмемо ову материјалистичку науку о „слободној вољм" мало боље на око, мораћемо из ње сасвим логички извести сљедеће консеквенције: Човек нерадн оно, што хоће, него што мора; а кад човек не може своме деловању извесиа самостална правца дати, онда он не носп на себи никакве одговорностн за своја дела; дру-