Srpski sion

Г тр 416. „СРИСК

гим речима: нема добра нн зла; јер кад ми радимо оно, на што нас органичке функције силе. то радимо оно, што морамо, те су по томе сва, наша дела једнака. А кад би тако било, онда би се из тога овај природни закључак извести морао : да је награда за добро, као и казна за зло немравда, учињена људској природп: јер нити је добар учинио добро, нити рђав зло, него само оно, што мора; по томе су дакле и судови и сви државни закокони и морални прописи излишни и управо неоправдани, јер немају коме судити, иошто нико својим делима слободно не располаже, дакле за љих и не одговара; с тчга је натори злочинац исто тако ирав као п најморалнији човек, а нгга бн све људско друпггво од ових консеквенција доживело, кад би се материјалистичка теорија о слободној вољи у пракси усвојила, лако ће моћп сваки читалац представити. Овака начела иорушила би све оне благотворне основе, на којима ночива уређени државни, социјалии и културни живот у људеком друшгву. Ако је човек по својој природи и своме бићу само животиња, онда му не може нико замерити, ако он земаљско уживање сматра као једину и искључиву цел у свом животу, те ако живи и умире као животиња. Но иошто су земаљска блага међу људима иеједнако подељена, онда је брутална сила, борба сиромашних класа против поседника и тежња да задобију једнака п; ава и да дођу до једнаког уживања, само природна посљедица. Па на што онда и самоодрицање и усавршавање, на што тежња за напретком у области духа и науке? Та материјализам је смрт за здрави нрогрес и за напредак науке. Нека нам не приговарају, да треба разликовати школски материјализам од материјализма у живошу; јер живот се удешава ио начелима, а ова опет се равнају по схваћању света и живота, те по томе оно, што је у иракси неуиутно, не може ни шеоретички право и добро бити. По томе је ногрешна тврдња, да је материјализам необориви резултат научнога испитивања. Чујмо само шта о томе вели чувени научењак и пспитивалац ирироде Либиг: „ти дилетанти у природним наукама, та деца у . V V:

СИОН." Г .р. 25.

схваћању природних закона, тврде, да они могу дати доволзна објасњења о постајању мисли, о природн и бићу човекова духа. Но кад ми закључке тих л.уди обнажимо н поскидамо са њих све ноза.јмљепе крие н омоте, онда преостаје да ми бсз костију не можемо ићи, а без главе мислптн. Али кости покреће неки уброк, којп пије кост и месо; а мозак не мисли, нег.г је тек условом оног узрока", који мисли производи. Око не види светлости, ухо не чује муз!ше, него су они обоје само услови н оруђа за примање таласа светло<ти и звука." (1лећ)&, „Аи^бћш-^ег А11§еп1. 7Л§. и 1856. №24.) — У ч^галом материјалнсте носе своју науку само у истима , дочим их у жгвоту према њихову држању у лажи хватамо; јер како би материјалиста, који човека за неслободна проглашује, сам своје ионашање схваћа, како би могао размпшљати, сумњати, иа нешто се одлучивати и те одлуке оиет напуштатп, за неко се дело кајати ? Како би се против туђих увреда могао са пвевом ограђпватп ? Не бн ли тај гњев био тако исто смешан и будаласт, као и срдња на ек--ер, којн нас је озледио? Машеријализам је велика заблуда пашега доба, која, је теоретично и научно опровргнута, али практично и у иетини је снажна тако, да благодарећи грозничавој акцији евојих апостола и речју и иисмено прети, да ће све шире кругове у људском друштву захватпти. .1едан поглед на социјални положај у садашњостн, увериће нас, да је нарочито у нижим сталежпма нашао доста присталица, тако, да му тамо еве већма уилив расте, те је управо сигнатуром данашњега времена постао. Но он може само на рушевинама друштвенога поретка, који је основан на хриш/птском темељу, своју превласт утврдити, с тога ће сваки она,ј вршити своју људску и хришћанску дужност и послужити уснешно добру и сигурности државе, цркве и човечанства, којн поуком и обавештавањем буде гледао да угушује заблуде и разне модерне предрасуде, те да, и ширење матернјалпзма и њихових онасних и убитачних посљедица, у друштву људском по могућству спречава. (Свршиће се). *