Srpski sion

Стр. 86

„СРПСКИ СИОН."

бр. 6.

новопосвећени епископ наздравио присутним члановима св. архијерејског Синода високопреосвештеним епископима Мирону и Герману, за тим високој кр. угарској влади, која је изволела избор Његов за епискона Његовом Величанству на одобрење нрепоручити. И ове су здравиде такођер бурно и усклидима примљене и нопраћене. Високоиреосвештени епископ Мироп наздравио је дарско-краљевској војсди и ирисутним иредставнидима њиховим. За тим је новопосвећени г. еиископ наздравно свештенству и народу, нредставнидима областп, својој енархијп п ирисутним јој нредставнидима и карловачком грађанству. У име области и карловачког грађанства захвално се градоиачалнш; г. Св А. Јанковић. У нме будимске епархије парох нештапски иротојереј Сима Костпћ. Ва време обеда иа до 1 / а 6 свирала је пред двором војничка банда.

0 св, Сави. (Свршетак) Човек природно тежи, да му је добро: Но шта је за њега добро? Објективно, то је оно што унапређује његов организам, његов живот; субјективно, то је нријатно чуство, како нешто осећа, за које мисли да је тако. Али организација и живот чини се да није увек свеједно, као што се чини да ннје увек свеједно пи чуство и мисао ; н. пр. кад радимо нешто напорно, које моментано не користи нашем организму и дакле .је за њ зло, но јер мислимо, да ће нам доднијо корнстнти животу, онда нам бива пријатно и то, ма да није добро. Еле све зависи од стања наше свестп, како шта схваћамо, до тога стоји сва иаша срећа и несрећа, а ие самодо прилпка снољашњег света. Отуда смер и сврха свеколиког васпитања човечанства кроз књижевност, филозофију, религију и др. јесте то, да се произведу у нама пзвесна стања свести: како ћемо мислити о свету и о људима, и осећати с њима, те да нам живот буде што угоднији и што дуже да му се радујемо. Ово се иостиже најбоље тако, ако се собом израДи једна идеја, која делокунној дивилизадији да свој тин и освојн срда свију, срда велим с тога, шго мисао ваља да иређе у крв и чуство, од куда нотиче наш

рад, коме мотиви леже дубље од уста, што већином исказују самл површну мисао, а дела ираву, убеђење и уверење, на које се можемо ослонити. Даље, така идеја, поред тога што је битна, мора бити проста, да се може укратко исказати, и иојмљнва да иродре у најниже слојеве друштва, да су је кадрп схватити сви његови чланови. За обоје треба времена: и да се изради идеја, и да ухвати чврста корена у души народној; али се онда не може лако нп истрћи из ње, и траје вековима. Мехаиизам, как» то све бива, излагати није овде место*) Очевидно идеја релишозна. сједињујући у себп речене особпне, надмаша све остале иде.је, као оне филозофнје, књчжевности, вештина, што су белеге, и образују се на, иојединим етунњевима дивилизадије. И ове се идеје држе само у свести слојева виших, а она, религиозна идеја, осим што обично на све друге удара свој нечат, собом се спушта до најнижих слојева друштва и спаја са идејом нолитичном. Није ни чудо: та у њој су оличени и уередеређени најсушнији интереси човечји; она му ујемчује живот и независно од организадије, да, н нротив ње, онај иреко гроба, вечни живот, а зато тражећи од њега, док је још у телу, често иута многе неиријатности од рада и лишавања, она тиме штоих урачунава као дену награде, не мало ублажава, шта више чини и нријатним јаде и невоље овога света. Зар је један мученик весео издахнуо нод рукама џелата, и толико њих зар сваки дан не иодносе сиротињу и свакојаке беде Бога ради, и убеђенн да ће за то бити богато награђени на оном свету? Па онда идеја религиозна задовољава п намирује у самом почетку н метафизички инстинкат и нотребу човечпју да нозна ирви узрок и силу која влада светом. Политичној пак идеји иде на руку тиме, што наглашујући мисли и осећаје нослушности п оданости Највишем Еићу и његовом намеснику на земљи, владаоду са осталим органима унраве, идеја религиозна кроз то чува, да не понусте друштвене везе, а јединством веровања и дрквених обреда и обичаја крепи идеју скуиности у народу, за што су такођер тисуће одушевљено нолазиле у смрт и тинуле. А куд ћеш краће н јасније озиаке за њу него што је „небесно дарство," за којим *) О овомс, ко же.пи, ннћи 1>е у Опзиуе 1е Вои, 1/018 р8уећо1о§1дие8 с!е 1" еуоћПЈоп Лез реир1еа.