Srpski sion

Б р . 10.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 155.

премда смо у гријеху, Назарени га ваљда зато оеуђују! Не, не. Није то по вољи Божјој. Он ее радује и малом нашем ноправљању, радује ее више једеом од нае грјешних када се к ББему новраћамо, него ли деведееетдеветорици онрк праведннка (Лука 15, 7) из пазаренске скупштиие. Зато Његов апостол и савјетује све нас, да онога који тгријеши не држимо одмах за нвпријатеља, ве% да га свјетујемо (II Сол. 3, 15), неуредног да иоучимо, малодушног да утјешимо, слабога да браинмо, сваког да сносимо (Солум. 6, 14). Јест, казао је Спаситељ: искоиај око ако те твоје око сабљажњава, одсијеци ногу своју и руку своју, ако те саблажњава (Мат. 18, 9. 8), алн гдје и кад је рекао да ископаш око брата твојега и да одсијечеш ногу и руку брату својему, ако би те око или нога или рука његова саблажњавала? То није рекао. Није ни могао рећи, јер намјера је Н>егова била да научи хришћанина, да се чува својељубља, да снрам себе буде што строжији, а спрам ближњегн што трпљивији И ниједном од нас појединце није одобрио, да судимо и осуђујемо брата својега. Сав суд је у Њега (Јован 5, 27) и у Невјесте Његове, с којом је своју власт подијелио. Сваки од нас појединце има доста и самога себе, па кад на се помисли и на своје гријехе, онда му не ће посегнути дугаа да осуђује другога. Тој мисли Да су се подали били они који се у Назарене одметнуше, сигурно би били излазећи из Цркве наше окренули се опет и бацили се на земљу, те са св. ЈеФремом завапили Богу: „0, Господе дај ми снаге да увидим своје гријехе и да не осуђујем брата својега!" Као што иас у опће има хришћаиа свакојаких, о које ее Назарени спотичу, има такође шеђу хришћанима и неваљалих свештеника, који такође као да одбијају ову браћу иашу у Назарене. Морамо признати иетинитост и овога навода њихова, и ако нае то признање највећма боли. Али, зар и ово смије бити разлогом ма коме, да се лучи од Цркве? Осим напријед реченога, што се све може и на овај предмет протегнути, морамо признати, да онај који то чини, слободно се може одлу-

чити и од Бога, који досад већ није истријебио свако неваљалство са лица ове земље... Има мећу свештеницима Јуда, но и издајник је био у збору апостолском, и ако познат (Јован 6, 6. 4). Има међу свештеницима малодушних, који неће сваки час да буду Христови, али и Петар је био међу апостолима (Мат. 26, 34, 70. 72. 74). Има их који мисле више о земаљском него ли о небеском, али било је часова кад је и Петар у ту погрјешку надао (Мат. 16, 22. 23). Има их који се отимају о част и власт, али и мати синова Зеведејевих (Мат. 20, 20. 21), -а и они сами нијесу били у њеко доба слободни од ове слабости (Марко 10, 35 — 37). Има их који не вјерују колико би требало, али и Тома је у њеко вријеме носумњао (Јован 20, 25). Има их који на ријечи Божје не пазе, али и Филип је негда у том скривио (Јован 14. 9). Има их који дријемају, мјесто да страже и службу своју да врше, али три нута је Спаситељ у одсудном часу све Апостоле позвао да страже и да се моле и три пута их је морао будити иза сна у истоме том часу (Мат 26, 45)! И ипак је Он све ове слабости опростио ученицима својим, рачунајући с тиме, да и нај јача душа може поклекнути ради немоћи тјелесних (Мат. 26, 41). Он је опростио онима, којима је могао свакога часа у срце загледати, па и оида када их је изабрао, и трпио ихје, и ако му свагда нијееу по светој Његовој вољи и небеској Његовој мисли мислили и радили. Њима је требало опрогатења. њима ко.ји су били избраници срца Његова, који су с Њим живјели, од Њега учили. А зар нама, који смо куд и камо заостали иза светијех апостола, нама зар не треба ништа оиростити и зар свака наша погрјегака треба да буде вама поводом, да се од Цркве, од заједнице вјерних одмећете?! А нећете ли бага да опростите, онда бар, кад опажате слабости нагае, учините онако као гато учинише Сим и ЈаФет иијаноме своме оцу; открените погледе од голотиње наше (I Мојс. 9, 23), учините тако ради благоелова својега, ради љубави и мира у Цркви. Открените главу од недјела наших, тако вас учи Бог, а елушајте оно што вам у име Његово речемо (Мат.