Srpski sion

Стр. 252

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15

Али да се Бог с нама споји мора се душа наша отрести дријема и слушати на куцање ГБегово «а вратима њеним. И кад Ои на њезина врата закуца, да му тада отвори, па да Он уђе (Апокал. ?>, 20) и у њој се настани. Да, будна мора бити душа наша А душа наша као да је тешким сном заспала. Душа племена нашег сном мртвијем снава и не чује куцања Божјег. И ко да је разбуди? Зар ја ? Али слаба је моја снага. И шта ћу .јадап ! 0. та да је бар ријечи мојој тајанствена она снага, која се силом Божјом излИјевала из труба свештеничкпх и глаеу мојем да је опа небеска јачина, која је продирала из Богом уиућених грла израилд-кпх под зидовима града Јерихопа (Исус Навип 6, 4. 5 1 6), па да силом том п јачипом ударим па тврде зидове. којима је стегпуто срце парода мојега, иа да како нопупају и сруше се и глас мој да нробије дебелу кору, која се па души л.удн парода мојега ухватпла, која јој не да да се мртве укочености ослободи, да нрогледа, да уочи онаспости п да призове Бога помоћника својега (Нсал. 117, 8)! Ал' у мени грјеншу те снаге пије. Иомози Ти Спаситељу! Тп. који си удовичину сипу у Наину рекао: востани! (Лука 7, 11) и оп се на радост и утјеху мајке удовице из мртвих пробудио. Ти, који си рекао: костани! и устала је из мртвих кћи Јаирова (Лука 8, 54) Ти који си четверодпевпог у гробу Лазарн једном ријечју само у живот повратио (Јоваи 11, 43). Ти приђи на врата ауше иапе, Ти је ослободи мртвила у које је пала, Ти је нробуди, Ти је иодигнн. Ти је освијести да чује глас Бога својеЈа, дн га пусти на врата своја н с њоме да буде Бог! И минуће опасност свака, ненријатељи ће се разбјећи и умириће се народ Тво.ј у дому Твојем и с нобједним знацима у иуном реду сгаће преа, вратима тврђавнце своје, Цркве Твоје и сложно ће довикпути за непријатељем: 0х нд/ии Погх јшзблгкитс азнцкј : гл налт Когк! и клицатн Те би : СОсанна! СОсанна ! Амип

Основни принцип римског католицизма. — Н. Бјељајев. (Наетавак.) Ови одломцп показују, да се ово гледшг.те славенофила на католнцизам одлпкује целином и одређеношћу. Признавши рацијонализам за основно начело католицизма, нашлн су, да је то начело спроведено кроз све веропсповедне особине римске цркве. Али славенофили не подвргаваху сваку поједину доктрину католицизма тачној и подробној анализи, те стога и не бива свагда јасно у њиховим мислима, у каквом унуграшњем одношају п у каквој логичној зависности стоји ова или она тачка вероисповедне системе латинства према рацијонализму, као своме покретном принципу. Али опће гледиште Кпрјејевскога и Хомјакова не иодлежи сумњи: рацијонализам, по њихову гледишту, чипи. тако рећи, ирироду и суштину католицизма; ко.ји је окарактерисан рацијонализмом и у опће свом уређењу и у појединостима. На западу гледиште славенофила није привукло на себе иажњу научењака, ма да је Хомјаков и нокушао, да пропагише своје мисли у Еврони. У тој сврси је напнсао три брошуре о западним вероисповеотима, које су издане нрво на фрацуском језику, а две су биле нреведене и на немачки језпк.') Затим се о истој ствари дописивао с енглеским богословима В. Палмером и Виљамсом, с утрехтским еписконом Лосом, с немачким ученим преводиоцем Библије и с егзегетом Бунзеном. А ако су у уским круговима учених богослова п релпгијознпх људи у Европи и постале познате мисли славенофила, а оно су налазиле опровргавање и критику. Већу пажњу ужпваху славенофили, у Русији ; али и овде не примаху подједнако њпхово гледингте на католицизам. Једни признају томе гледишту велико достојанство и подижу славенофилнма узвишене славопоје. Еиископ Хрисант, стекавши сам себи автори1 ) Све три брошуре, што их је издао Холјаков на Фран дуском језику. ноее натпие: (ЈпеЦиеа то1з раг ит Сћге^леп ог1ћос!охе 8иг 1е» еоттшпопз оес1Леп4а1ез. Прва је издана у Наризу 1853. другу је издао Брокхауз у Лајпцигу 1855. и трећу опет Брокхауз у Лмјнцигу 1858 Прве две брошуре еу се појавиле и у неначкои нреводу под надпиеом: Е1тце №ог(;е е1пе8 ог(ћо(1охеп Сћп8(еп ићег <Ие аћепсПапс]сНеећеп ОкићепбћекеппОпаве. Лиз (Јет Нап20818ећеп. Ваи(геп, Ј. Е, 8ећта1ег. 1856.