Srpski sion

В р . 17.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 279.

и косицу, одби вас од вашега носла, латрпа па вас свечаио рухо, стисну вам у шаку крваво заслужени новчић, иа вас одведе . . . куда? . . . У љекакав шипраг близу туђе цркве да се тамо клаљате, да тамо дарујете, да тамо чекате и да отуд изгледате сиас свој. 0, како сте нестални, како ли лако заборављате на Мајку своју, па се око туђе савијате! Па зар да вас још ни пе запитам: а ко је вјеровао проповиједању мојему?! Још ми нијесте казали све што је било тамо код Цјепидлака, код несретне јаме опе близу св. Петра Чврстеца. Ма и опо што сте ми казали доста је, да увећа тугу моју ради лаковјериости ваше, а превећ је, да се не застидите ради лакомислености и лаковјерности своје. Сад, кад вас је војска са онога мјеста глупости, стида и срамоте растјерала, сада и сами као да увиђате препредено лукавство, које се завукло било у ону јаму. Добро је да увиђате, али ви сте данас осрамоћени. Осрамоћени сте, јер нијесте вјеровали проновиједању мојему. Та није само час два, њеколико дана дали сте се вући за нос, а нико да се сјети нроповиједања мојега, па вјерујући њему да се сачува срамоте и од јаме оне да иогледа пут пркве своје ове, у којој је друкчију проповијед слушао Еј роде невјерни! Или вас нроповијед ове цркве пије можда могла спасти од срамоте? Само да сте је поелушали! Ви сте ми рекли, да је опа мајка Божја из оне јаме поручивала, да женскадија расплете косу своју, и расилетену низ илећа да нусти. И велите ми да је било нравославних Српкиња, које су глупост ту послушале. Можда је и вас која то урадила. А да си вјеровала проповиједању мојему не би то учинила. Ја се врло добро сјећам, да сам вам говорио са овога мјеста о стиду женскоме. И тада сам вам напомињао и опу одредбу светога апостола но којој жена треба да ткрије главу своју^ да сакрије косу своју, украс свој, особито кад је у додиру са светињом (I Корипћ. 11, 5). Говорио сам то, али ко је слушао нроновијед моју, ко јој је вјеровао? Зар ви, јадне сестре, које сте на команду нрепредених и лукавих људи крпгиле заповијед Цркве своје, скинуле повезачу са главе,

расплеле косу своју, пустиле је низ рамена да се вјетар с њоме игра, па можда и грјене мисли да буди у страсноме срцу људском?! Ви је нијесте слушале, ви јој нијесте вјеровале, иначе би знале да мати Вожја, права мати Божја да не може од вас захтијевати оно, што за вас није нристојио. Казали сте ми, да је мајка Божја из оне јаме »оручивала, да мушкарци скину кошуље своје. И ви то чинисте, а заборависге да је ираотац наш у рају, осјетивши се голим , ночео прикривати голотињу своју (I Моје. 3, 7. 10) и да је пристојан свијет свагда прикрива. Ви метнусте образ нод ноге, скинусте са себе одијело, којим чедни свијет сакрива голотињу своју. Није ли вам то било тешко учинити, нијесте ли се стидили један другога. нијесте ли се стидили невине дјепе оне, коју је глупост довела на то мјесто стида и срамоте ? Зар сте могли мислити, да пречиста и пресвета мати Божја може тражити. да се у ночаст њојзи чини њенгго, што је кадро човјеку на образ навући румен стида? Ви о томе нијесте мислили, па разумијете ли бар сад болове душе моје, која вас пита: а ко је слушао проповиједање моје? Казасте ми још, да је та, као што видите, безобразница из јаме оне говорила, да јој треба пад оном јамом саградити велику цркву, да је рекла колико дуга, широка и висока треба да буде та црква. Да, тражила је цркву, какву могу подићи само богати народи А од кога је то тражила? Зар од тебе сиротињо кукавна? Од вас зар, који једва имате чиме лонац осолити, зар од вас који једва новчић откидате од уста својих, да га цркви својој дарујете? А тамо сте Фориите давали. А коме ли, а зашто ли?! Свој новац, свој жуљевима и знојем крваво стечени новац ви сте давали, да се нодигне величанствена црква на ономе мјесту, где сте под ноге бацили стид и понос свој, гдје сге образ свој окаљали, гдје сте нл.упули на вјеру своју, гдје ете погрдили Цркву своју! И то ли је зар мајка Божја, која све ово од вас захтијевати може? Препредеиа је то блудница, која кад вас је навела да се изневјерите ономе коме сте вјеру дали, хоће још да