Srpski sion

Б р . 24.

„СРПСКИ СИ ОН."

С тр . 399.

попе, нрећутасте из противног разлога у вашем чланку I 4 и VII 3, каноне, без којих се нико не сме уиустити у расправљање питања о избору епископском осим онај, ком је све слободно, коју слободу ви себи узесте, да ли на своју моралну корист, мислите о том сами. Што се материјалне стране самог питањатиче, стари ноп остаје нри свом, остаје при старој тврдњи, да јс епископски избор у нашој цркви антиканокски, нецрквен п неправославан, али ни сад не наводи основе, осим 61 картаг., из кога до душе ресултује тестимонијално право народу, ј али баш да садржи и изборно, ваљда му дерогује VII 3, као новији васељенски канон ! Нека наведе текст канона, против којих је и за што је нецрквен и неправославан. Ми смо анализовали питање довољно опширно и само би се онда могли вратити иа ствар, кад бн сгари поп нашс основе побијао и своје изнео. Овако његове речи нам иоказују само његове жеље и тенденције, али се у њима нема шта иобијати. Што се тиче нашс иоставке, да су за цркву јуридички обавезни онн нримери у Св. Писму, које је црква за такове прогласила, није нас такође иобио стари ион. Да није тако, онда би морали оиако бирати, као Матију што су изабрали, т. ј. сви верии би двојцу каидидовали, а једног би коцка одређивала. Али међу тим исто тако из Св. Писма видимо, да је аи. Павле сам ноставио Тита за еиископа критског. Цркви је остало право, да легално тумачи Св. Писмо, да одреди, који од наведених иримера. у Св. Писму има хисторијски карактер, а шта има важити као свагдашња норма. Места у Св. Нисму, у којима се говори о избору еиисконском, растумачила је црква у канонима у којима је одредила, како се имају бирати еиискоии, у главном у I 4 и VII 3. Пример избора Матијина није узела за обвезан него ире нример ностављања Титова, т. ј. одредила је, да епископи као иаследници аностолски постављају енискона, али не један, као што је био случај са Титом, него више њих. Кад је црква нормирала и Фиксирала ту ствар, пе може друкчије тумачити исту, кад се и како се коме прохте. Исто је тако иеобавезан пример комунисма у јерусалимској цркви. Црква је праксом својој ноказала, да несматра тај нример за обавезан. А иракса и обичај су исто тако важни облици тумачења као и тскстирана тумачења (еопуиеШДо орпта 1е^шп Јп^егргеб). Кадје црква тако растумачила тај нример нико не може доћи

на тврдити, да Хришћани по Св. Писму морају живети у заједници имања, као што ни ви, стари попе, ис можете доказати, да је онај начин избора, који се налази у Д. А. 1. 23—27. обавезан за цркву (као што се с1е &ск> нигде и не практикује). За то и јесте за Хришћане комунизам имања Факултативан, што црква узима да онај пример у јерусал. опћини (Д. А. 2. 44.) има хисторијски т. ј. измењиви карактер. За то се нити можете ви иозивати на Д. А 1. 23 — 26 ни какав комуниста на Д. А. 2. 44. као на обавезне | нримере за Хришћане и цркву Христову. У чему дакле налази стари нон у таквој дистинкцији ,,један већи нонсенз од другога"? Што се тиче „многољудноети Синода", стари поп се у ирвом свом чланку позивао иа карта гинске каноне, ми смо га иобили текстом 60 картаг., дал>е тексгом I 4 и УП 3, из којих се јасно види, да је за каноничин избор, а не — као што је очевидно из текста тих канона за хиротонију потребно трн еиископа. И стари ион ипак говори о некој „једнодушној интенцији канона". Таким се Фразама прибегава, кад хоће да се говори против очевидне истине и на тај начин греши против Духа Светог. Па част вам ! Да не дуљимо говор о избору епискона у Русији, ево ћу навести односна места из две руске црквено нравне еистеме. Бврдниковг, у свом делу Краткт курсг, церковнаго права , КазапБ 1888 на стр. 43. о избору енископа ово каже: Со времени утверждешл на Русн единодержавјл, вс1; арх1ереи избираитсл у наев вмсшего церковиои властш (прежде соборами подт> предећдателетвомЂ митрополита, потомђ натрхарха, а теперв Св. Синодомв), и утверждатотсл Государемљ и т. д. 0 саставу синода наводп Суворови у својој системи Курсљ церковнаго права том.?> второи, Лрославлв 1890 на стр. 69 — 70 ово: Личнми состављ св. правит. синода но вмсочаише утвержденому 9 1тлл 1819 г. штату, соСТОИТЂ ИЗЂ ссмп ЛИЦЂ, изђ КОТОршХЂ одинљ (митроиолитљ новгородск1и и с -петербургскш) називаетсл первонрисуствугогцимБ, ирочје членами н ирисуствуннцими. Членв! назначаготсл пожизиенио ввгсочаишими указами, даваеммми Св. Синоду, обмкновенно ИЗЂ МИТрОПОЛИТОВЂ и изђ стар-МшихЋ архГереевљ Приеуствуго1Ц1е вмЗБ1ваготсл височапшими повел'ћн1лми изт. числа епарх1алвнмхЂ архјереевт. длл временнаго присуствовашл в ћ св. синодћ, вирсдт. до об г влвленјл внсочаишеи воли обљ обратномх нхђ воз-