Srpski sion

С тр . 664.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 40.

једне стране жива потреба првих Хришћана, да се што чешће, па и сваки дан причешћују, није могла остати незадовољена ни у данима од апостолских времена, наолеђеног иоста свете четрдесетнице, тим поузданије, што је нримање небесне хране, Тела и Крви Христове, служило и служи за највеће укрепљење у подвизима поста; а с друге стране неприличије духовне радости, којом се у прва времена ироводило свршавање литургије, општим приносима и вечером љубави, са временом кајања и потпуног уздржавања од хране у време тога поста, изузимајући суботе и недеље: 83 дадоше повода нарочитом богослужбеном уређењу, на ком би се добијали дари Тела и Крви Христсве, а само освећење истих *да се изврши не у те дане, већ раније. Као природни пример таком уређоњу послужи апостолски обичај остављати свете даре ради причешћивања болесника, као и обичаЈ првих векова шиљати освећено даре и здравима, који се због важних узрока не могоше причестити на литургпји. Но то беху тек усменим предањем чувани и не баш устро.јени први почеци, а само устројство литургије пређеосвећених дарова у облику посебног евхаристичког богослужења, са одређеним саставом, који се разликује од других црквених служаба припада времену после III. века, а понајпре између Лаудикијског и Трулског са-бора (343 -—692.), у које су време свети оци уопште исправљали и писмено тачније излагали литургијске формуларе. 84 Ко и где је литургији пређеосвећених дарова дао каснији јој облик не зна се поузцано Не без разлога припиг-ује се уређење нсте светом Василију Великом, за којега поуздано познато, да се трудио око уређења богослужења уоиште, а особито литургије ; 85 у VIII. веку пак дао јој је већу складност и једноликост Герман патријарх Цариградски. 86 Угледајући се на исток примио је литургију пређеосвећених дарова (могуће Василијеву) и залад, где се већ у УП. веку налази у сакраментару светога Григорија Двојеслова и у списима сакраментира папе Геласија исправљенима по св. Григорију, те се њима распростире по свим западним црквама у оном облику, 83 Апост. прав. 66., Трул, 55., Гаигрс. 18. 84 Собранге, V. стр. 14».; 0 литург. преждеосп. стр 48. 85 Собрате, V. стр. 151 ; 0 лит. преждеосв. стр. 51. 86 Собрате, V. стр. 152.

у ком ју је но свој прилици изложио реформатор западнога богослужења, свети Григорије Велики Двојеслов, да се тамо по њо.ј елужл бар једаред у светој четрдесетници — на ве87 лики петак. У старијим службеницима источне цркве носи ова литургија само наслов литВрпА гц1е= ЛлдешскА1|Ј{ннк1^х дарижх (Хестоируса хвд тт;роГј-јчаа^а^) без имена њена писда; у млађим додадоше јој име светога Григорија Двојеслова папе Гимског. 88 Ј. Д. 87 1ћк1. стр. 153. 88 О литург. преждеосв. стр. 3.

Назаренство напредује! (Свршетак) 6. Користе се назарени много и својом тактиком, да семе своје науке, са свим ирикладно крадљивцима и душевним разбојницима, сеју скривено и шпјно. Често је заиста врло тешко ући им у траг за времена. Полази им за руком, да своје богохулничко делање прикрију и од саме нај ближе родбине и својте уочене жртве, тако. да се ови осете на невољи, тек када је дотични постао већ затуцаним иазаренцем, и када већ и најбољи свештеник једва да може још штогод номоћи. Да би своју сврху у том погледу достигао. назарен ће нетренимице вардати згоду, када ће моћи дотичном са свим на само нридиковати: возиће га у варош, или ће му се наметпути за сапутника; ићиће с њим ноћу у пашу, или ће га ма на који други начин одмамити испред очију старијих и увиђавпијих. Лечећи се летоске у Меленцих, ја сам се према једном старијем, врло окретном и јако Фанатизоваиом назаренцу. ставио у такав положај, да ме је он, у сноразуму са свих триста меленачких пазарена, покушавао обратити у назарене. Читао ми је многа места из Св. Писма, говорио је кијамет, речи о греху и покајању, и сладио ми је, како се „сваком новосбраћеном јагњету зарадују све скупштине Госнодње: и ове у Аустрији, и оне у Немачкој и Америци." Али је увек брижљиво и бојажљиво тражио по коју скривенију клупу у парку, где није нико могао прислушкивати, и с места би мало уљудио своју