Srpski sion

Стр. 10.

„СРПСКИ СИОН."

цркве; стога се у IV. веку умножише како црквене песме тако и песници. За предмет песмама служило је величанство једнородног Божјег Сина или домоетрој нашега спасења. Упоредо с тима множе се и песме за част с.ветих. Песме су употребљене против јеретика, који криво мислише о та,јни ваплоћења Бога Слова. Због опадања хришћанске побожности а умножења греха и порока међу вернима, јавља се у овом периоду много покајних несама Потоме је и карактер несама овога времена свечан, но растворен и тугом: од радосних усклика прелази песма често у плач, а у овом опет одјекује благодатна утеха хришћанске вере и наде. У облику се примећује већа вепшша но у прошлим вековима, а по тону и духу врло су сличне псалмима н песмама минулих векова. Песме се састављају често према каквој већ иознатој арији. 11 Између многих песника одликују се: СинесиЈе , епископ Птоломејски, философ. Написао је десет имни, у којима се прославл>а Божје величанство, свемогућство, тројично јединство, искупљење душ^; опева се и крај крвних жртава а иочетак новог благодатног закона за васељену. — Јефрем Сирски (ј 378.) сузбијао је песмом и музиком гностике Вардесана и Армонија, састављајући имне догматичког и моралног садржаја о рођењу Христову, Његову крштењу и страдању о умрлима, о покајању, за част мученика. 12 — Свети Васи■ лије Велики (ј 379.) знатан је у историји црквенога песништва тиме, што је још пре но што је ностао епископом, састављао песме за посебно богослужење. 13 Из његових се беседа види, да је и за посебно богослужење било доста песама, којима су се хришћани назидавали. 14 — Свети Григорије Пазијанзин (| 390.) Писао је у дубоко.ј сгарости имне пуне живости и силе, каквих је тешко наћи у цветној младости. Збирка неколико његових иесама догматског обележја звала се т атсбррујта — тајне несме, јер их нису давали да поје оглашени и слични. 15 Међу многима особито је знатна нмна Богу, које 'је садржина послужила светом Амвросију Миланском за његову нмну Тесе Еога ^кали.их. — Свети Јован 11 Сап4е1а ех 1894. 12 ЈНспор. ; ГЈ1вр1иЛЂ, стр. 139.; Флоринскш, стр. 81. ,:ј 'Иепор- Ф.цорипсши, стр. 85. ,4 "ЈЛ.., втру 81>... , Ј1Шор/ Обаорт>, стјр. 129.; ФдоринскШ, стр. 86.

Злашоусши (| 407.) Он је насунрот аријевским ггесмама и церемоннјама, које су мамиле нравославне, састављао сам кратке песме и увео ноћна бденпја, на којима су исте за певницама појане. Тих се несама нпје сачувало; но држе, да је свети Јован Златоусти установио нову врсту песама нознату под именом тропара. 16 Свети Ђпифанизе Штарски (| 407.) савременик Златоустога. У његовим се делима налази много места, која су по изложењу и тону једнака с имнама. Тако је из његове беседе на Велики Иетак узето за песму од речи до речи : Теве шд-ккмјЈагосА св^кто/их..., и Пршднте оув/мжимх 1и>сТфа приснопал^АТ^ наго...; из беседа на Ускрс и Спасов дан узети су стихови за песме на те нразнике. 17 У IV. веку се нојављују и на западу црквени песници, но саразмерно мање него на истоку. 18 Иларије Пикшавијски (340.—398.; Поатјс у Галији.) Он је саставио књигу псалама, коју су примили шпански епископи на сабору У Толеду (633.) н утврдили, да се употребљавају у цркви. — Свети Амвросије Жилански (ј 391.) 19 Врло заслужан светитељ за црквено песништоо западне цркве. Увндевши у појању имни важно и моћно средство за јачање православних у вери, почне их и сам састављати и помоћу њих успешно сузбнјати аријанство, те коначио (386.) одржа победу, ма да аријевци имађаху потпоре н на самом двору. Тада је — пише блажени Августин — установљено појати псалме и имне по источном начину. 20 Једну од његових имни — Теке Еогл хк<мил1х — иоје православна црква и данас на крају благодарења. За Амвросијем пођоше на западу многи други песници, због чега се умножише имне под именом Амвросијевих, но сами Венедиктовци иризнају од сачуваних у делима светитељевим и богослужбеним књигама за АмвроСИЈеве СаМО ДВанаеСТ. 21 (Наставиће се). 16 Флоринскш, стр. 93.; Гавршлт.; стр. 138. 17 Фдоринсми, стр. 87. — 89. 18 1ћ., стр. 95., 97. 19 1ћ., стр. 98. 20 ОбзорЂ, стр. 133. 21 Флоринскш, стр. 98,

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Архијерејска литургија.), Љсгова Светост иреузвпшенл господин патријарх Георгије, служио је нрва дан Божића литургпју у саборној цркви | карловачкој.