Srpski sion

Вк 10

здрав и кренак борави своје старе дане. У седнпци скушптпнској од 17. новембра 1885. полажу обојица част на својим досадањим црквено-општинскпм звањима: први на председништву, други на подпредседништву и благајништву, иридржавајући себн ираво да п надаље остану само члановима црквене општине. Црквена скупштина им у истој седници изјављује усмено, а после им и писмено издаје своје „највеће признање н најдубљу благодар ност за њихов дотадањи успешан рад и но- I жртвован труд око саграђења Вараждинске црквице". И тако даљња брига и старање око напретка црквене општине и цркве Вараждинске паде на плећа других родољуба, који се у ревновању за евоју цркву угледаше у своје врле и честпте предшаснике. У нстој седннци беше предузет избор новог председнпка, подпредседника и благајника. На предлог мајора Паје Мандића (ово је рођени брат данашњег Тузланског митроиолита Николе Мандића; живи у Помазу код С. Андрије као умировљенн пуковннк) беше председничка част понуђена игуману Тихону Џебићу с мотивацијом, да је он овога одликовања једини достојан, понгго је стекао неоцењених заслуга узимајући са осталим општинарима Вараждинским живо учешће у светом и богоугодном делу — градњи цркве Вараждинске Но скромни старац овај топло < захваливши на поверењу и одликовању, отклони понуђену му част од себе. Сад се гласови сложшпе и једногласно изабраше за председннка мајора Пају Мандића. Кад је избор новог председника обавл>ен, обави се одмах избор и других часника. За подпредседника беше изабран Јоцо Славнић (син чувеног некад ироте петрињског Марка) управитељ иомоћних уреда кр. судбеног стола Вараждинског, а за благајника Милан Херак, иначе градски рачунар, који још и данас блага.јничку част обнаша; за перовођу пак |рунтовничар Буде Беговић У истој седницп беше и црквени одбор попуњен, те уз досадање одборнике: Стевана Вркановића, Митра Апостоловића, Стевана Магоша, Косту Илића и Александра Кировића, добише једногласним избором у њему места још: Чемергић, Милан Милић, капетан Ханибал пл. Богдановић, Марко Цвијетић, коњички сатник Јосиф Вељков, рачунарски сатник Тоша Боца И надпоручик Адам Дурман.

Ор. 157.

Нови председник вршио је своју нредседничку службу врло вољно и ревносно, али му је као војнику много сметала његова тешка н трудна војнпчка служба, да нредседничку службу врши онако, како бн он то хтео. Зато је изгледао иогодну личност, којој би председничку част предао. И изгледао ју је. У пролеће 1886. досели се у Вараждин за управитеља кр. судбеног стола Србин Милан Бабић. Он беше к о наручен да уираву ! црквене опиггине у своје руке узме. Срцем и душом заузет за све оно, што је срнско и православно," задоби он брзо љубав Вараждинске Србадије, која га у седници од 20. септембра 1886. г. у којој се Мандпћ на председништву захвалио, једногласно и с великим одушевљењем изабра за нредседника. -И дотадањи подпредседник Јован Славнић јако оболи, услед чега се и он у истој седници на подпредседничкој части захвали те тако на његово место би изабран тадањи кр. финанцијални тајник Коста Илић (који баш сад, кад ове редове пишем, постаде кр. финанцијалним директором у Вараждину). Пред долазак пароха захвали се и Коста Илић на подиредседнииггву а њега замене кр. поджупан Стеван Штрбац. Милан Бабић пак оста председником до иред своју смрт (због болести захвалио се на председништву лнсмом својим датиранпм у Грацу 9. аирила 1895. год. Умро је у Грацу 8 јула 1895. и тамо сарањен). XI. Настојање црквене аиштине о намештењу сталног пароха у Вараждину. Иошто је црква саграђена и освећена, поче црквена опнптша својски радити и на том, да се сталан свештеник у Вараждину постави. У то се име ирквенп одбор обраћа представком својом од 22. новембра 1884. г. на конзисторију Пакрачку навађајући јој, да би се парох могао лако наплатити са наградом од 300 ф. коју би му давала кр. земаљска влада у име катихизирања школске младежи, са припомоћи од 300 фор. из народних фондова, и са годишњим хонораром од 200 фор. од заједничког ратног министарства за свештенопастирске услуге, што би их свештеник имао обављати у Вараждииу штационираним ц. кр уланерима и кр. угар. домобранцима: пешацима и хусарима — дакле у свему са 800 фор. — и моли конзисторију, да она у том смислу учини нредлог

.СРИСКИ СИОН."