Srpski sion

С тр . 314.

„СРПОКИ сион и .

Б р . 20.

ОкруЉница-наредба Његове Светости г. патријарха српеког Георгија, којом се архидијецезалним и осталим овомитрополијским епархијеким административним одборима објављује превишња одлука о сазиву сабора и наређује поступак око избора. М. 158 ,/ех 1897. ЕБегово царско и апостолско краљевско Величанство благоизволило је превишњом одлуком Својом изданом у Будимиешти дне 20. маја 1897. год, најмилостивије дозволити, да се српски православни народно црквени сабор сазове у Карловцима на дан 29. јуна (11. јула) 1897. године. Саоиштавајући (име власши) ову нревишњу одлуку, о којој сам високим отписом преузвишенога г. кр уг мипистра председника од 24. маја 1897. бр. 8955./М. П извештен, иозивам (име власши), да радп избора застуиника како свештеничкога тако и световнога реда за овај сабор у смислу изборнога реда, потврђенога највишим решењем од 29. маја 1871. год. према одредби §-а 11. исте уредбе потребна расположења учинити и изборне одборе уиутити не пропусти, да имена и карактер изабраних заступника (натпису) одмах по избору јаве, како би их (нашпис) мени бар 12 дана пре састанка сабора саопћити могао и да изабране застуннике, снабдевши их сходно §-у 30. изборног реда једним прпмерком изборног записника, као веродајницом унуте, да у Карловце на сабор благовремено дођу. У Карловцима 17. (29.) маја 1897. године. Георгије с. р Патријарх

Његова Свегпст, Архиеиископ Карловачки, Митроиолит и иатријарх српскн Георгмје БранковиА, благоизволео је у манаетздру Хопову рукоположити монаха Доеитеја Поповића дана 13 мајао.г. за ђакона, а дана 14 маја о. г. за презвитера,

Љегово Високопреосвештенство, господин еиископ Вршачки Гаврил, изволео је свршеног богослова Василија Обренова, одређеног за адмпнистратора Мраморачке парохије, рукоположити 3. (15.) маја за ђакона, а 9. (21.) за нрезвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Превишња Одлуна. У званичном делу овога броја сашшшена је Црсвишња Одлука мремилосшивог нам Цара и Краља, којом се најмилосшивије дозвољава сазив надлежно иријављеног нашег сржког иравославног народно-црквеног сабора за Пешровдан ове годипе. Најузвишенија Владарска милосш, која одсјајује и са овога Превишњега Акша, иозековног, срешно и славно владајуИег нам љубљенога и иремилостивога Владара Франца Јосифа Првога, ионово креии никад неиоколебану вековима увек верног овомишроиолијског иравославног народа сриског — веру у очинску ираведну Владарску бригу и за његово добро и наиредак; и загрева га јаком надом у леишу будуИност његова народно-црквеног кулшурног и иросвешног развишка и наирешка иод сигурним кровом осигуране му и уређене шако миле а и заслужене народно-црквене авшономије. Суморну душу доста напаЛеног, а увек свешла лица и витешке верносши поданичке, овомитроиолиЈСког иравославног народа сриског, разгалиЛе и разведриИе шоилоша очинске Владарске љубави и блага роса Превишње милосши, којом -је иреисиуњена драгоцена нам Превишња Одлука. II ве& иод ирвим ушисцима тоилоше и љубави, милосши и драгоцености дае, чврстом вером и леиом надом окреиљена и ушешена, досад забринута, црква наша и у цркви народ њен, ошвара широм груди благодарносши своје и кличе из захвалног срца свога: Хвала Ти вишешки и љубљени Ђладару наш! Да живи свима народима својим ираведни ошац иремилосшиви Цар и Краљ наш Франц Јосиф Први!