Srpski sion

С тр. 626

„СРПСКИСИОИЛ

Б р 37

гребен клаузула, твијан вешром државне ингеренције и бијен „расиолагањем државних власши и у оним сшварима, у којима досад права растлагања није имала " ? Докле? Док се можда сасвим не разбије... Да је Петровдански Сабор сировео потребну репарацију наше автопомије, да је отклонио клаузулу из Саборског Устројства, да је ингеренцију др/кавне власти у нашој автономији ставио у љезиие ириродне и легитимне границе, а елимииирао ју из автономије где јој правиог основа према свима појмовима автоиомије, а особито наше, нема; е — оида би то била велика и морална и материјална иобеда, онда би се могли били 60 народних застушшка вратити међу бираче своје, „у крило милога народа свога", светла лица и мирне савести, па се и размахивати, кад већ волу, са успесима својим. Имали би бар и рашта, и ми би им признали: евала вам, јесте момци и јунаци, јесте пријатељи своје автономије, цркве и школе, свога народа. Ал' овако, као што урадише, оправдаше само Стеријине речи, да „без разума љубав чини роду квар!" Али овако, поклич 60 народних заступника, да су донели народу своме „неосвојене" светиње народне имају свој веран и истинит, иравилан и практичан смисао само у томе: да су их заиста донели „неосвојене" из руку цржавне власти, јер су их, наиме, оставили у рукама тим. И кад ствар тако стоји, оида је јасно, да се 60 народних послапика као родољуби немају разлога хвалисати отклањањсм Устава, као са великом моралном иобедом. Ако је у опште то каква победа, оида је то победа можда народних сшранака , али пе и победа наше оиште ствари. паше автономије. А то зиачи, према горе изложеном: да победа наших народних сшранака у данашњим мриликама важи као: губитак нагае авшономије. И што више таких победа буде, биће и више губигака. Дај Боже, да иас време опровргне. А за садјошувек остајемо при одлучном уверењу, да је донашање народноцрквеног Устава прва иошреба за нашу авшономију, а да је у недонашању тога Усшава највеЛа опасносш за њу. Репси1ит т тога!

Уверење народних странака је обратно, т. ј., да ће пам одуговлачење бити од користи. Оне се нечем падају, само не знамо чему. Уз то оие страхују од донашања Устава. А зашто ? Ради тога, што би државиа власг могла кроз Сабором донесени Устав „увести располагање државпих власти и у оним стварима у којима досад права располагања није имала " Народпе странке су уверене, да би то државна власт и учииила. За то јој је доказом изјава бароиа БанФија, министра председиика, о којој изјави је била у своје време реч у овоме листу. Али народпе странке су и 1892. иатиле од тога страха. Овогодишњи страх је само наставак онога из г. 1892., који је израза свога добио и у речима: да „није ваљало што ново сгвараги, да се ие метне на коцку и оно, што смо већ задобили". Ако је овогодишњем страху узрок у изјави мипистраиредседника барона БанФија, — а доказали смо у своје време да је неоснован и опасап. — али шта је био узрок оном страхуиз 1892., кад те изјаве није било?! Наше народне стр^анке болују од сшраха, за који је Гамбета рекао, да се у политици ие сме дозволити и да га у политици не сме бити. Гамбета је ту болест назвао „Ма1асИе с!е 1а реиг". А кад знамо, да је Гамбета, при иамишљеиој регенерацији потучене и очајне Француске имао повода својим Французима да нребаци тај страх, ту „болест страха", зар да га онда не пребацујемо данашњим нашим иародним странкама и данашњим њиховим вођама при градњи нашег Устава, који значи: реинтеграцију наше автономије? Они су овим страхом и трепетом задахнули и наш народ, и одржали су према акцији усшавотвораца сјајну иобеду. „Оп а сћегсће а а1аппег 1е раув, се таШеигеих раув, дие 1ез рагћз ге!го§гас!ез (Зоттеп! е! ехр1оИеп1 раг 1а реиг . . . С'ез1 зиг 1а реиг ди'Пз оп1 е1аћћ 1еиг азсепс!ап1 роиг иоиз тепег а 1а (1е§гас1а11оп, а 1а тиШаћоп. С'ез1 1оијоигз раг 1а реиг ауес 1а реиг, еп ехр1оНап11а реиг, дие 1а геасћоп 1потрће!" (Ишло се за тим, да се побуни народ, тај несретни народ, којим владају