Srpski sion

С тр . 788.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 47.

гоше сталних и утврђених обиталишта, него живише у нривременим сеницама. За то установљавајући „празник бербе на свршетку сваке године" или „празник сјеница" —• и вели Господ Бог преко избраника свога Мојсија синовима Израиљевима: „Празнујте тај празник Господу седам дана сваке године законом вјечнвм од кољена до кољена. .. И под сјеницама будите седам дана, ко је год рођен у Израиљу нека буде под сјеницама, да би се знало натражје ваше, да сам ја учинно да живе под сјеницама синови Израиљеви, кад сам их извео из земље Мисирске." (Ш, Мој. '23., 41.—43.) — Смисао и значај „празника сјеница" јесте тај, да подсети и опомене синове Израиљеве на то, да оци њихови због неверовања речи Божјој и кушања Бога Израиљева за четрдесет година луташе по пустињи живећи под сеницама; те многи од њих и помреше, а други млађи тек после дуге патње и невоље у земљу обећану дођоше; те по томе, да им речи Божјој тврдо веровати ваља; а ако их баш каква непогода и невоља и задеси, нека гледају у њој вољу Божју, па нека на Бога не вичу и не ропћу, него нека му се моле, да их зла избави. Од сва три нразника старозаветна понајважнији је био „празник пасхе". То дознајемо од туда, што је месец, у који је падао празник тај, имао бити „почетак мјесецима, и први мјесец у години" (П. Мој. 12., 2.); јер је празник тај подсећао на избављење „из Мисира, из дома ропскога", те на почетак бољег и срећнијег живота народа Божјег. То дознајемо још и од туда, пгго и ако су синови Израиљеви дужни били „три пута преко године излазити пред Господа Бога" (Г1. Мој. 23., 17.); али кашње, када Израиљци имађаху храм Божји само у Јерусалиму: то свакако због удаљености храма завео се обичај, бар један пут „преко године изаћи пред Господа Бога," и то о празнику пасхе, што се потврђује тиме, да Исусови „родитељи иђаху сваке године у Јерусалим о празнику насхе". (Лука 2., 41.—42.) То дознајемо најпосле и од туда, што је и сам Христос долазио у Јеруеаиим о празнику пасхе заједно са својим ученицима, тако да за време свога трогодишњег учитељевања није пропустио ни једне године, а да није дошао у Јерусалим на празник пасхе (I. год.: Јов. 2., 13. — II. год.: 5., 1—Ш.

год. 6., 4. и IV. пасха кад је страдао: 11., 55. и 12., 12.); а једаниут је био у Јерусалиму о „празнику грађења сјеница" (7., 2. и 10.) — Христос је долазио на празнике старозаветне у Јерусалим из два разлога: једно што је тада у Јерусалиму бивало највише народа, којима је Он своју божанску науку проповедати, и тако исту и у удаљеније крајсве ширити могао; а друго и за то, да би „испунио закон и пророке." (Мат. 5., 17.) да покаже и докаже, колико се и као Бог, али у телу човечијем, покорава одредбама законским и колико је вољан и спреман испуњаВати ИХ. Наставиће се

Четврти међународни етарокатолички конгрее. (Наставак.) Организација конгреса, т. ј. избор председника, потпредседника, секретара, обавила се другога дана иосле његова састанка без икакових инцидената у овом виду: Филипи — иредседник; Бендел и Фан-Тил — потпредседници; Вајбел, др. Куперс, саветник народне просвете (8сћи1га1ћ) из Берлина и свештеник Шинделар из Габлонца — секретари. Седнице конгреса, којима су, према још ире установљеном програму, била посвећена три дана: среда, четвртак и петак 20. 21. 22. августа(1. 2. и 3. септембра), делиле су се по обичају на јавне, на које је могао долазити свако, когод је хтео, и унутрашње, у којима су учествивали само Старокатолици и од њих позвани гости. Прве, којих је било две, одржане су у вече: једна, одређена за говоре искључиво духовних представника старокатоличке и пријатељских јој цркава, беше у Бечкој евангеличкој цркви, јер је много нространија него црква Бечких Старокатолика; друга, одређеиа за пропаганду, — у галерији нове Бечке раскошне већнице на Шп§81гавзе. Унутрашњих седница конгреса беше три; оне су одржане из јутра, после литургије, у дворани старе градске већнице, која се налази у непосредном суседству са старокатоличком црквом (8а1уа1огк1гсће). 0 литургијама, од којих су две биле свршене у евангеличкој цркви, а последња заупокојна у 8а1уа1ог-