Srpski sion

С тр . 818.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 49.

сивпи моменти сачињавају тај тоталитет, то будућ су сви стварни и оиредијељени, они су разумљиви и у опредијељеном квантитету, тако, да свака интелигенција, која би подједно познавала тоталитет и сукцесивне моменте, из којих се исти састоји, видила би неопходпо, колико дијеловаимау свему; једном ријечи нриказао би се тоталитет као број. Број је заиста, како каже св. Тома: „множина измјерена јединицом". Дакле има нека интелигенција, која подједно познаје тотално трајање свијета, све сукцесивне моменте, који га сачињавају и одногаај, по ком су ти моменти иадовезујућ се један за другим Формирали тоталитет; једном ријечи иека интелигеиција, за коју би већ минуло трајање свијета, био неки бесконачни број : а то је интелигенција Божја. Каже се, да за интелигенцију божју, релација између тоталитета и његових дијелова, не би била релација броја него нека друга релација о којој ми не имамо ни појма. У оваком случају, зар Бог не би видио колико се пута ти моменти, који су њему сасвим познати, садржавају у том тоталитету, кога оачињавају. Ако да, онда је њему тоталитет познат као број. А како би рекли не. Промотримо тај силогизам. Горња, ставка је јасна. Збројте у мислима, часове вјечног трајања, то јест бесконачног; ви ћете имати број бесконачан, и тај бесконачни број је сасвим оиредијељен, јер се говори о неком прошлом трајању. чији су се моменти реализовали и које опредјељује свој задњи час. Нек ми се не пребаци трајање без свргаетка, чију нам перспективу отвара бесмртност дугае. Заиста, погато она не ће пикад свршити, не ће она никад дати неки бесконачни број година. Тај број ностао би бесконачан на свргаетку вјечности, која ирема хипотези не ће никад свргаити, јер онда не би ни била више вјечност. Вјечност будућа „а раг!е роз!," како је пазивају сколастички филозофи , јест пеко трајање копачио, које ће без престапка расти, ступајућ нрема неком реалном бесконачном трајању као нрема неко.ј идеалној међи, према којој иде, а никад је не стиже. Али вјечност у нрогалости, јест бесконачно реализовано, опредијељено трајање;

дакле оно ће се нриказати неким стварно бесконачним бројем. А је ли такав број могућ? Очигледно не, и сваки разуман човјек одговориће негативно на то питање, ако се страсти не уплету ; јер онда се мора двоумити и сумњати. Један од највећих, а можда и највећи математичар овога вијека, много се бавио с овим иитањем, тако тегаким ал и шггересантним; и доказао је на вигае начина немогућност и апсурдност неког стварног бесконачног броја. Он полази у свима доказима од ове по себи очигледне идеје, да се ие може замислити неки број већи од броја бескоиачног. „Иретноставите вели он, Саисћу, природнп низ растућих бројева до бесконачности. Збројте их сад у мисли и ви ћете имати суму бесконачно већу од тако званог бесконачиог броја. Дакле онај није бесконачан; а хоће ли бити овај? Не. Заиста сад претпоставите да сте их, мјесто гато сте их прибројили, помножили, дижућ на другу, трећу десету потенцију, ви ћете имати тобожњих бесконачиих сума, све већих једних од других. Дакле ниједна пије највећа па и она пајвећа, јер се јога увијек може помножити. Ето заиста основног разлога немогућности неког бескоиачног броја: Неки, по хинотези бесконачан број, не може бити надмагаен, ниједан реални број неможебити бесконачап, јер се може увијек помножити. Заиста, трајање свијета умножава се сваки дан са двадесет и четири сата. Ако је дакле било бесконачно јуче, ви ћете данас имати бесконачност умножену, повећану. Ал је немогуће, да нека бесконачност расте; дакле јучерашње минуло трајање свиЈета није било бесконачно. Да ли ће бити сутра? Не; јер ће се прексутра опет повећати. Допустите господо, да се послужим језиком математичким, и да Формулирам на неки разумљивији начин овај доказ. Под X разумијеваш минуло трајање свијета. За 100 годииа свијет ће трајати X -ј- 100. Ако је X бесконачан, као што ииједан број не може надмапгати бесконачног броја, ми ћемо за 100 годииа морати одмах иоставити чудновату једиаџбу : Х = Х-(- 100; то значи, да нека реална количииа новећана са сто јединица није постала већа;