Srpski sion

Бр. 4

„ОРПСКИ

СИОН/

Отр. 59.

стројство код разних раса и варода. Највеће подвижнике ваља тражити међу Индијанцима, у будизму и браманизму. У најетаријем ведаисточком добу главна тежња и начела ФилозоФСке им школе Јога, (као што је индијска вера више филозофска него религиозна), ишли су за одрицањем од свију радости овога света, за уништавањем телесних ножуда, ради савршеног спојења с Вшнњим Духом. Доцнијим будистама налагао је њихов велики учитељ — свима људима: не убијати, не красти, не чинити прељубе, не лагати, не опијати се. Својим ученицима: уздржавати се од јела у невреме, од играња, несама, свирке, од накита и мириса, меке и раскошне постеље и од новаца А онима, који су дубоко ушли у религиозни живот нрописао је Буда 12 заповести: 1. Да смеју носити само оно од хаљина што други баце. 2. Од овога једино парче кошуље и марамице. 3. Мараму само на једном рамену. 4. Живети искључиво од онога што ко удели 5. На дан један пут јести. 6. И то ире подне. 7. Живети у нустињи и самоћи, а међу људе ићи тек у прошњу. 8. Склањати се од времена само под дрва. 9. Под њима се једино одмарати. 10. Спавати само седећи а не лећи никад. 11. Не помицати својих рита. 12. Ноћу размишљати међу гробовима о ништавости овога света и свега људскога. Стари Мисирци, први нодвижници нреучитељи Мојсију у томе — као и после Христа проводили су у пећинама, самоћи, гладовању и аитолутној сиротињи, а размишљајући о божанствима и божанским стварима. Незнабожачки Грци, за њихове мистерије снремали су се уздржавањем, постом и гладовањем од неколико дана, бичевани на олтару Артемидином и гробу Пелоповом. Доцније су ФилозоФске школе Киника и Стојика биле аскитичке. Јудејство, иначе не најаскитичнија религија, заповедало је и држало постове пре иророка, ови пак, сииови горски и иустињски, чували су веру да не изумре својим строгим животом, речју и проповеђу. По нредању Арапском једноудили су много Ноје, Аврам, Давид, а читамо за Мојси-

јевих 40 дана и ноћи на Синају пред што ће дати народу закон, као што се зна и за аскитичне наступе Мухамедове у пећини Хара, одкуда је изашао коран. Римљани су имали своје Саз1ае, посте, кад нису смели јести хлеба. Индијанци Новога Света, Кариби, Перувијанци, Мехиканци и др. уздржавали су се од јела и грозно натили своја тела кад год су хтели да доћу у додир и ошптење са својим духовима. Према сврси својој: да буде номоћ за морално усавршење, да се оплемеии умна страна и читаво нонашање човечје у животу, хришћанство је вазда налагало уздржавање од учешћа у насладама овога света са нарочитим унражњавањем, да се угуше грешне жеље наше и пожуде на начин источњачки истина, но што мање грозан, а више природан и човечан; ипак као права вера оно није никад дало да се заборави да је овај свет по себи јад и чемер те је вазда неговало аскитство што ће да одржава и одржавало је свест о томе и људе одвраћа и одвраћало да они бар онда не чине зла једаи другоме и да се љубе. Томе су сведоџба велика имена чувепих подвижника с којих је на далеко иросијала слава цркве Христове првих векова — једнога Оригена, Кипријана, Антонија, Ата нисија, Амврозија, Августина, Јеронима и других небројених старих, иредњих и пових векова, који би се могли споменути појединци и читавих редова аскита. Ми ћемо да наведемо још нашега Саву по његовом животопвсцу „некојему чрицу ијеромонаху Доментијану" и непознатом сачинитељу службе му у Србљаку — онако како се тада писало а разумљиво је. Пошто га „игумен светије богородице Ватоиедскије иостриже у име оца и сина и светаага духа и облече и ва ангелски образ и нарече име јему Сава монах бист с братијама једин от њих пресиеваје ва васех службах. работаје с великиим смиренијем дан и ношт не ослабеје, ва даи в работах с братијами, а в ношти в молитвах светвих предстоје Богу, древниих светиих житија предложи иред очима својима, и тех на скончаније вазираје мисл једииу ва срци својем васпријем, јако угодити Хри-