Srpski sion

Стр. 56.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 4.

се хриаЉанској љубави и правди, противи се уставности и азтономности наше домовине Против те надмоћности мора данас бити све у нашој домовини, а и ради домовине саме. __ — р 0 ев. Сави. Између свију скупова и састанака, који се чине и држе у овој дичиој аули па1Пој, пајсимпатичнији и најпопуларнији најмилији и најнароднији је скуп данашљи, кад се састајемо, да одамо част и славу Сави Немањићу, да се поклонимо његовој драгој успомени. Оп је то парочито по чистоти и узвишености чустава, која буди у нама овај састанак, где се скупљамо пе под морање, ни да се коме умилимо, најмање из сујете, ако нас не нагони само срне наше, жудно да с умиљењем ноднесе, један пут у години на овај данак данак дивљења и захвалности ономе, који је, о дивнога чуда, презрео сујету светску и рођен да господари, одредио себе на службу Највишему на небу и на земљи, Богу и оцу не само, него најиижима у овој долини чемера, иоследњем себру и отроку српске земље и поморске, што је у једно сабра стари Немања да поелужи Сава отроча младо. Н>их ради и нас ради обуче се у црнину да обучи и просвети, учитељ и просветитељ наш. Па о љему, највећем у роду нашем, удостојеп да говорим ја, најмањи у збору нашем, молим, да у колико ми недостаје еиреме и духа, те Вам не угодим у свему казуЈући о Сави који је угодио Богу; презрите немоћ моју крепећи се и накна Јујући посматрањем његових подвига и свешћу о својим добрим делима, која чините подмлатку народном што га ево и светител> вечно благосиља. Јер о томе пема сумње, колико су задужили и задужују Српство бољи суграђани и суграђанке наше подигавши овај храм науке, не малу су хвалу заслужили и заслужују и сви остали — Карловчани надгледјући и упућујући за сто година у време и невреме узданицу његову у застулству родитеља за какве се и сматрају они који примају на стаи и храну ученике, а Карловкиње дајући сваку пегу деци из свију крајева

народа, које им је на аманет опремила мајка, или је и немају код куће, зар их не замењују у потпуном смислу речи ? Јесте, така је наша иублика, коју ја имам срећу поздравити и она меии чини част кад ме слуша о св. Сави долазећи рада и весела, да се наслади и окрени за дал.и рад и сурадњу, службу и саслужбу њему и народу — помоћ тиме и деспа рука свима, од српскога патријарха до иајмањег ђака — ових директних наследника и вр шилапа воље Савине. Славно чедо Немање жуиапа што је не само за онда скупио био све ериске земље у једну државу, пего је за увек стопио сва српска племена у једап народ — има на то име пеоспорпа ирава, насло ва на славу и поштовање потомства, које је заслужио трудним и узоритим својим животом и радом. Говорило се м овде сваке године, а говори се у овај мах широм Српства о Сави књижевнику неуморном, који ее ноказао дорастао великоме и племенитоме задатку и нослу. да да иравац за векове српској литератури и нропише јој црквени језик органом, зар док се народ боље утврди у вери. Велича се државник Сава, умерен и мудар, деспа рука оцу и браћи, анђео мира иосред њих. а носредник у размирицама са суседима. Преузноси се у беседама Сава јерарх, који је као отац му и брат државу, тако он цркву, царство небесно на земљи, устројио и уредио, да према сврси својој, помири човека са својим ближњим и са својим Вишњим, те да се оствари по могућству међу њима воља Божја, пајвећа ствар на свету, љубав хришћанска. ПГго се тиче данас мене, ја ћу да Вас иозабавим причањем о Савиној, ие смем да речем светињи — то премаша моје силе, него о његовим подвизима. о аскизи његовој, спремању за светињу, што га је такође оспособило и омогућило му, да учини неоцењене услуге своме отачаству које је онако жарко и једнако љубио у срећи и песрећи, и више у несрећи канда. када је вазда хитао, да му се нађе на невол,и, — да покажем како се тумачи, у чему је л шта је аскиза, искушење на које је сам себе метао и исиосништво коме се