Srpski sion

Б*. 6 „СРПСКИ

нилишта скшд и келич<тт& коскрилЈА ризх скои^х (Мат. 23. 5.) Нропок^кдк Г. 1.) ргаесМсаИо 2.) вијест: ск'ктл$н> коск^есеииЈА пропоскдк и>тх аггма о^кд^ккшж ГОС1КСДНП 01'ченицк1, и прад-кдн« и>с$ждит цјткјргша аиостолш/иа хкал/мрлсд глагола^б: испцокержесА слиртк, коскрссе Хрј= стосх Когх Дар &АИ ЛПрОКИ келЈм лшлостк (Збор. 30.) Радосну вијест сазнавши од ангела господње учениде и т. д. Предвлрити IV.' предклрк*, предкариши — предварлтх ; предкари^х; предкарикх, пред= карк; прбдкарила; предкаренх. 2иуогкоттеп : Нредкарнкишл огтро гаже ш Л\арУи и и>кр'кт = ШК1А калинк и>ткаленх а>г'А грова. Кад су ирије јутра дошл-е оне с Маријом и кад су нашле камен одваљеи од гроба. Олоко п. Хбуод, ријеч, ум, син Божји. (глокеснк1и 3. 1.) уегпипШ^: и тек'к приносити сердцсл1Х сокр8шжнк1Л1х и д8\-олгл слшржја слок«сн8к> с'но сл$жв$ наш8 2.) слокеснк1н је и нридјев који значи ирипадање: и> тек>к рад8(тс/л, клагодатнал, кслкал ткарк, аггмскји сокорх н чмок-кческш родх, №СКА1|1ен» нк1и Х4 ,аЛ1е и 1 ,анз слокеснуи (ОлВж. сле) т - Ј- Р а ЈУ ријечи, рају Христа, рају Христов. 3.) рјечит: Хбдеанинх же н-ккто Лполли>сх илинел!'/,, Нле^андрднинх родол1к, л»8жх сло= к е с е н х (рјечит) прУнде ко бфесх. Д^к-л н. 18. 24. ОалЈозрачн-к адвераб. Миклоишћ вели за нридјев сал^озрачкнх бепзаз (ЈиМиз, али из Требника на стр. оз види се из овога мјеста: и зр"кти сал1озрачн"к лице скАтаги> ко« зношенЈА, да сал»озрачн-к значи својим лицем т. ј. својим очима.* * Дозиали смо, да г. Живановић радп на овоме „Рјечнику", те га замолили, да нам устуии по ко.ји одлома« из њега. По евојој већ доброти радо је то учинио и — хвала му! Драгоценоет посла, ког се наш вредни и честити г. Живановић, као врсни познавадад црквено-словенскога језика, латио, велика је. Такав „Р.јечник'*, такав тумач, што нам га, ето — као вредна пчела — сбира и спрема, потребан је као аалогај леба сваком, ко хоће да с разумевањем пева и чита наше слатке црквене песме, нроучава богослужебне кљиге и св. Писмо. Сви ови, с пама заједно, зажелиће г. Живановићу, од срца, све услове, да зачети посао доврши. Ур.

Екеортација у недељу блуднога сина. Написао и говорио пред ученипима карловачке горње гимназије М. В. ЈовановиЂ, богослов IV. године.* Досадило му у кући очевој. Мрзак му беше онај ред, који се чувао, а сваки рад му Долосимо и ексортацију нашег младог сарадника г. Јовановића. Донећемо још по коју. Разлозж,

СИОН. ц С тр . 89. беше и одвише тежак. Можда је и в^део кога, како живи слободно, без икакова надзора, како левентује, и допао му се тај живот, и њега обузе ватрена жеља, да се ослободи, по његову мишљењу, очевих окова. Не ће, да размисли, да се онај ред у кући одржава на срећу његову, не ће да види љубав очеву, која и онда гори у грудима, када се на лицу огледа хладна збиља. Не ће и не може, јер му нред очима само лебди свет са уживањима својима. Ах! како је леп тај свет, како су примамљива та уживања и насладе, које нам иружа, како су заносне, страсти, које влају у њему! И под утецајем тих наслада светских, наиушта блудни син очев дом, ногама гази љубав очеву, и лети у загрљај страсти светских. Лети у слободу на несрећу своју. А шта ће тужни отац 2 Срце му се цена од бола, видећи несрећу детета свога, али ипак даје део имања, даје му жељену слободу. Знао је отац, да га одвратити не ће, да се та болест не лећи лепим саветима, већ да је ту потребан најгрчи лек — рођено искуство. Занливао је блудни син на пучину уживања светских, захватише га вали страсти, и у оном лудилу н заносу иснребнјаше га о гребене, који су тако чести у мору наслада светских, и нолумртвог га избацише на обалу. Но застанимо сад у причању судбине изгубљеног сииа и исиоредимо живот његов са животом нашим. Гле, и ми смо сви синови Оца небеснога, који нам иодиже дом, мајку нашу св цркву нравославну. Уредио је нремудро Отац наш небесни дом свој, донео за,коне, иоставио чуваре закона, а све на добро наше. И блудном сину беше добро у дому оца његова, па га је инак напустио. Па зато испитајмо себе, иснитајмо срце своје, није ли се и у нама зачела жеља за лажном слободом, нису ли нам закони са којих то чинимо, тичу се и наше богословпје н наших богислова. Иријатељн наше богословије радоваће се, с нажа заједно, кад виде, да наша богословија и у овом правцу ради и спрема будуће паше свештеннке. Радоваће се п младим раденицима, којима желимо истрајне воље, неуморна рада, што више спреме п љубави за нредстојећи им узвишени учитељск.о-проноведпички позив и задатак Напред, млада браћо! Чека вас велика жетва. Спремајте се за њу п оснажите. То је ноље ваше утакмице. На том нољу је утакмица часна; а мп смо спремни и вољнп помоћи јој. Ур.