Srpski sion

Б р. 11.

„СРПСКИ

СИОН".

Стр. 171

столе, др^го пророке, треће учитеље, а по том чудотворце, онда дарове исцеливања, помагања, уирављања, различне језике." (I. Кор. 12., 12. и 27.—28 ) Но да се још и боље види и посведочи у „једноме телу" цркве Христове разлика у „удбвима" тела тога, разлика међу члановима цркве те, треба навести још и ово: „жене ваше, да ћуте у црквама" (14., 34.) јер: „жени не допуштам да учи." (I. Тим 2., 12.) А од куд, а. за што сад то? Та тај исти апостол рече, да у цркви Христовој нема и не сме бити „мушкога рода и женскога"; да се, дакле не сме правити разлика међу „мушким родом и женским"; — а овамо баш сам апостол прави у томе разлику, те још у истој посланици налаже „женама да ћуте у црквама," јер им „не допушта да уче;" а и једно и друго допушта — мушкима?! А да баш и међу самим мушким члановима цркве Христове има разлике, те да ни сваки мушки не сме „учитп", сведочи и опет исти Аиостол, кад пита: „Еда ли су сви апостоли ? Еда ли су сви пророци ? Еда ли су сви учитељи? .. Еда ли сви казују?" (I. Кор. 29. — 30.) После овога јасно је као сунце о каквом јединству и једнакости говори апостол. „Тело Христово": црква Христова је једна. На спој са „телом" тим, на улазак у цркву ту једнака права имају: и Јеврејин и Грк, и рсб и господар, и мушки род и женски. У томе међу њима нема а баш никакове разлике. Али када су се већ сви ту у једно „тело" спојили, у цркву Хрисгову ушли, тада се разликују међу собом и „удови" једнога „тела". те том разноликошћу не само да не сметају, него баш служе једно другом као уд уду. И сад би могли, да се и не осврнемо на то, што св. ап. Петар вели, да су чланови цркве Христове „избрани народ, царско свештенство, свети народ, народ добитка" (I. Петр. 2., 9.) Да, могли би да се и не осврнемо, јер и то, после горњега — разумемо. Али да би нам и ово било још јасније и разумљиви.је, рећи ћемо само толико, да св. ап. Јован у свом „Откривењу" вели, да је Исус Христос чланове иркве своје „учинио царевима и свештеницима Богу и оцу свому." (1., 6,) Па какви су Хришћани „цареви," таки су и „свештеници." Како сви Хришћани нису „цареви," у строгом смислу речи, исто тако нису

ни „свештеници", него су и „свештеници" и „цареви" у смислу ширем и најширем, у смислу — духовном. — Осим тога и сам св. ап. Петар у тој истој посланици својој, у којој говори о „царском свештенству" вели: Старешине, које су међу вама, молим. . : Пасите стадо Божје, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу . . . ; и кад се јави поглавар пастирски примићете венац славе, који неће увенути " (I. Петр. 5 , 1.-4.) Ко су и какве су те „старешине," које апостол „моли, да пасу стадо Бож.је" дознајемо од туда, што ће те „старешине" за савесну службу наградити „поглавар пастирски," а тај се „поглавар пастирски" назива и „поглаваром свештеничким " (Јевр. 4., 14.) Те „старешине", дакле, не беху и нису ништа друго, него „пастири", и односно „свештеници", као што је то и „погланар" њихов. Према томе видимо, да у „царском свештенству", међу „царским свештеницима" постоје и други, нарочити свештеници, свештеници у строгом И правом смислу. (Наставиће се).

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Рођен дан Његове Светости). У прошли петак, 13. (25.) марта, навршила је Његова Светост, св. патријарх Георгије, 68. годину свога Богом благословенога живота, а отпочео шестдесет и девету. Узвишеној Поглавици наше св. цркве, љубљеноме и доброме св патријарху Георгију, дао Госиод што дужа века и што јачега здравља, да узмогне све своје велике тежње и замисли оживотворити; на славу св. цркве наше и на напредак народа! Живео! (Саборски Одбор) држао је своје седниде од прошлога понедељка до четвртка, под председништвом Његове Светости патријарха српског, преузвшиенога господина Георгија Ђранкови%а. Присутни су били члаиови: високопреосвештени г. еппскоп Пакрачки Мирон НиколиЛ , преузвишени г. Данило Станкови%, впреч. г. г. архимандрпт Иларион Руварац и протопрезвитер Ђорђе Влаховић, г. г. Миша пл. РогулиЛ , Др. Тоша ЛедељковгЉ и Др. Ника МаксимовиЛ. (Школски Савет) одржао је у прошли петак своју седницу под председништвом Његове Светости иатријарха Георгија. Присуствовали су чланови г. г. протопрезвитер Јован Борота, Др. Ника Максимовић,