Srpski sion

Нр. 22.

„СРПСКИ СИОН."

онда би апостоли живити морали „до свргаетка века", а то бити могло није, на није ни било; а није баш' ни нужде, било да апостоли живе „до свршетка века". — Но можда Христос мисли овде на оне „народе", које ће његови ученици науком својом Христу обратити? Но загато онда Христос не рече: „идите и научите све народе. крстећи их . . . учећи их, да све држе, гато сам вам заповедао и казујући им, да ћу ја с њима бнти у све дане до свргаетка века" ? Жогло би се принетити и рећи: Христос је говорећи ученицима својима: „и ево .ја сам с вама у све дане до свргаетка века" говорио унраво свој цркви својој, погато он по васкрсењу и не имађаше других присталица. Бага да је и тако, и опет Христос хотећи напоманути, да ће бити са црквом својом „у све дане до свргаетка века" — не би рекао и рећи могао аностолима: „и ево ја сам с вама," него би морао додати и рећи : и ево ја сам с вама, а бићу и с њима (са „свима народима") у све дане до свргаетка века." Но не стоји то, да Христос ио васкрсењу своме није имао других присталица осим „једанаест апостола." Међу присталице Христове треба убројати јога Његову матер. Дјеву Марију, па и друге „жене које бијаху догале са Исусом из Галилеје" (Лука 28., 55.), на онда „седамдесеторицу" аиостола (10., 1.); а да их бегае јога и више ево доказа: Пре него гато ће отночети аиостолску службу своју, ученици Христови хтедогае нопунити број „дванаесторице" апостола, те изабрати другога на место Јудино ; с тога „устане Петар између ученика", те предложи избор дванаестог апостола; а бегае народа заједно око сто и двадесет имена" (Дела 1., 16.) у изборноме смуиу. Број присталица Христових по васкрсењу био је бар 120, ако узмемо, да о избору дванаестог апостола беху „заједно", на окупу све присталице. Па кад је тако: то ако је Христос речиМа својима: „и ево ја сам свама у све дане до свргаетка века" хтео управо рећи: да ће Он бити са сваким чланом цркве своје, и то како будуће тако јога вигае оновремене — за гато онда не дозва к себи „у Галилеју у гору" свих 120 присталица својих, или за гато им се није јавио приликом, кад они беху заједно, те да је онда рекао прво апостолима: „идите и научите све народе крстећи их . . . учећи мх да све

држе, . гато сам вам заповедао", а за тим говорећи свима, и апостолима и осталим пристилицама, наноменуо им ; „и ево ја сам с вама у све дане до свргаетка века"? Јест за гато Христос није тога чинио, тако говорио? за гато је Христос из целога, броја присталица својих оделио и к себи „у Галилеју у гору" призвао само „једанаест ученика," те њих уверио, да му је „дата. свака власт на. небу и на земљи"; њима дао власт „учити и крстити све народе"; преко њих дао заповед „свима народима, да држе све што је Он њима заповедао"; те само њима рекао: „и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века"? За гато Христос дели апостоле не само од „свију народа", него и од евију ондашњих присталица својих; те апостолима даје власт над „свима народима", па и над осталим нристалицама, а уз власт обећање, да ће бити с њима „у све дане до свршетка века"; а „свима народима", као и осталим присталицама даје заповед, да „држе све, гато је Он апостолима заповедао", односно да примају и слугаају све, гато им апостоли рекну и наложе? Није ли то и одвише јасна, а огатра разлика међу члановима тако познатога броја присталица Христових, тако малобројне цркве Христове? Па кад је међу члановима тако јасна, а оштра разлика: зар да те разлике нестане онда, кад с« број присталица Христових врло умножи, кад се црква Христова на све стране рагаири ? Из ког узрока н разлога? У осталом то, гато је Христос рекао само „једанаесторици'' аиостола, да ће бити с њима „у све дане до свргаетка века", јога не значи, и значити никако и не може, да Христос не ће бити и са свом црквом својом али преко и у лицу својих аностола, Чега је ради и нужно било, да Христос буде са апостолима својима „у сва дане до свргаетка века"? Само за то, што апостоли беху учитељи, вође и чувари цркве Христове, те да као такови не би у науци и учењу погрешили и пут „живота вечнога" изгубили. Па ко учи учитеља, учи и сву цркву; ко води вођу, води и сву во.јску; ко пази пастира, пази и све стадо. — А ако је Христос речима својима: „и ево ја сам с вама у све дане до свршзтка века" хтео управо рећи, да ће бити са свом црквом сво.јом односно са сваким чланом њеним; те у истини и био уз и са сваким чланом цркве своје,