Srpski sion

С тр . 416.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 26

рпћ. не би бпло нп чудо, али бивши „државник", а и данашњп „најбољи новнавалац автономних тредаба и одношаја?" Доста; не чуднте се. И не ћете се чуднти, кад сазнате, да је један од вођа радикалне странке у сабору 1892. говорпо скоро два сахата против нредложеног онда Устава — без да га је и прочптао. Данашње доба много не захтева; данашњој генерацији нашој и малп су велики; а нензијонпрци — најактивпнји! Г. М. П. Ви нас онет пнтате: ,Кад ће се већ једаред састати та коиференција наших посланика из саборске већине?" Доиисник неке „Србадије" јазио је овој нз Новога Сада, да ће та конференција бптп у Карловцима на Петров Дан, како би била што „нсторијскпја". А пошто није сазвана, то сигурно још нису сазреле јабуке крупних мисли којима ће (ако!) „представницинарода" показати народу „много погоднпјн п миого вероватнијп пут" да се наша — снгурно автономна — „ствар номакне наиред," као, што оно, нзмеђу осталога — не мож' мудрије — рече ономад „Застава" (бр. 94.) Дакле, молпмо се Богу, да се та конференција што пре сазове и њезина депутација што нре крене пут Веча, ако не већ ради чега другог, а оно, да се некн људи што пре излече од некпх уображења и заблуда, које на овим Петровским врућпнама могу да пзазову разне компликације. Школски извештаји. Девети извештај о православном срп. Богословском Училишту у Срем. Карловцима, Школска годпна 1897 — 98. Саставпо протоирезвптер Јован ВучковиЛ ироф. богословије и ректор богословског училишта. У овом училишту било је прошле школске године свега 79 слушалаца и то : из Архидијецезе 30, из дијецеза Горњо-Карловачке 7, Пакрачке ', Вачке 24, Вршачке 8, Темишварске 6, Буднмске 3. Апсолуторне сведочбе добили еу концем прошле школске годпне: из архпдијецезе Бута Јован, Јосифовић Емилијан, Отлакан Душан; из дијецеза, и то: Горњо-Карловачке: Ћеранић Владимир; из Пакрачке: Чонорда Мплорад; пзБачке: Берпћ Берисав, Весин Петар : Зурковић Милан, Киријак Лазар; из Вршачке: Арсеновић Стефан; из Темишварске: Јовановнћ Мплпвој и Пандуровић Михаило; изБудимске: Хужвик Василије. Осим награђеиих радња и то Грујића Радослава: „Тумачење чланака у Душанову законику којн се на цркву односе", и Јовановпћа Миливоја: „Симеон Солунски п његовп литургијски радовн", — похваљене су у прбшлој школ. годшш и ове радње ових слу-

шалаца: Гедеона Вурдеље: „Одиошај цркве и држање"; Мијатовића Мплорада: „0 устројству српскпх манастира". Затим је похваљена радња: „Значај и вредност списа Викентија Лиринског „Соттош1;огп1т рптит", коју су пзрадпли слушаоци: Јован Јовановић, Сава Петковић и Душан Чуднћ; и радња: „Православно учење о Богу", по спису Јована Дамаскина „"Ехбоас; ахрсрг)? т/јд брб-обоЕои тгЈатео)?" коју су израдили Павле Недељковић и Томо Суша. Нова школска година у богословском училишту почети ће 16. (28.) августа о. г. са уппсивањем слушалаца. Нове књиге. Народно-црквена кон#еренција код Његове Светости сршког аатријарха Теоргија дапа 8. (20.) јуна 1898. год. Наппсао Стеван В. ПогсовиЛ. Цена 15 нов. Наручбине се шаљу на Срнску Манастнрску Штампарију. Новце ваља слати унапред. Значај народног дома$ег одваспитавања дјеце. Написао Јован Ђ. Босић учитељ у Сегеднну. 1897. Цијена је 25 новчића. Штампарија Јована Радака. КЊИЖЕВНИ 0ГЈ1АСИ. У Српској Манастирској Штампарији у Срем. Карловцима штамиа се књига под насловом: „Опис манастира Врдника-Раванице у Срему" коју сам написао но изворима и старим списима. Књига ће изнетиб— 6. штампаних табака са 4 илустрације. Цена је 1 круна. Молим сваког брата Србина, а нарочито г. г. и браћу свештевике обојега реда и г. учитеље, да се заузму за претилату коју ваља слати на потписаног. Књига ће се свакоме доставити поштом. Молим остале листове да овај оглас ма у изводу донесу. Сергије Попи%. јеромонах-управитељ манаетира Врдника-Раваниде. (р. р. Угс1шк бгеп1ј. Поеледња опомена. Према рачуну „Срп. Манаст. Штампарије" и списку разаслатих „Сриских учит. календара од 1896. год." имаде на неколико стотина Фор. дуга код појединих нрепродаваоца, које ћу све предати суду, ако за ових шк. Ферија не обрачунају са истом Штампаријом, од које су примили календаре, а до данас ни новце ни календаре нису послали. Календари се не примају више натраг. У Пакрацу , крајем јуна т. г Ј. Ј. КнежевиБ власник календара.