Srpski sion

С тр . 408.

„ОРПСКИ СИОВ."

В р. 28.

је извршио Господ наш Исус Христос, док се бавио међу људииа ироиоведајући Јеванђеље царства небеснога. — Премда ћемо ми, љубазна браћо, у току годишњег духовног нутовања нашег имати прилике, а већ смо до данае доста сличних случајева имали и на истоветна чудеса наилазили, то ћу ја за данас да оставим тумачење данашњег Јеванђеља, него ћу да вас дапас опоменем и изнесем на видик једно наше зло и да нрозборим с вама коју о нашој свести. Шта је то, браћо, хришћанска свест? Под хришћанском свести разуме се то, да ми ни мишљу, ни жељама. ни делима ни за тренут не смемо заборавити, да смо Хришћани. — Ма у каквим приликама да се налазимо ми, у срећи и несрећи, ма у каквом положају стајали ми — морамо бити Хришћани. Немамо другог имена само нам то ваља увек исповедати, да смо Срби православне вере. — Боже! кад би сваки Србин овако премишљао и то увек имао на уму, како би ми онда данас друкче стојали, али на жалост многи данас тако не мисле. Па на који начин долазимо ми до хришћанске свести, може ме који од вас запитати? Тај начин има свој нарочити пут, и само тим нутем долазимо до цељи. Верујмо и исповедајмо оно, што као православни Хришћани исповедати морамо, живимо даље онако, како нам то св. вера налаже и онда ће бити у нас и хришћанске свести. Да до те свести дођемо прво нам је нужна вера. Овде двојако морамо имати иа уму: веру и верску пауку. Вера је божанствена благодат, то је света истина. Ову Бог даје ономе, ко ју од Бога иште, а даје му је онда обилато. Јер Бог нам свега даје, што нам је за спасење наше нужно, дакле благодат вере и саму веру, коју смо после дужни исповедати. Али норед вере мора придоћи и верска наука, јер Христос је отворено и јасно заповедио својим ученицима: „Идите и научите све оно, што вам заповедих." Није довољна сама верска осетљивост, већ се захтева и верско знање. Чудновато је човештво. — Исмејало би онога који би се латио неког заната,

који није ни изучио и о коме ни нојма нема. — А и с правом; јер на свету никакав положај не можемо заузимати, ако му правила и дужности не знамо. А само Хришћани ради смо да будемо — без хришћанске науке? Ово је велико противусловље; и ту је она стара наша мана, што их много имаде и данас још, који ни на прво и најиростије питање из катихизиса нису кадри одговора дати. Ми имамо међу нашом интелигенцијом научних људи који су са спреме и научности своје познати у свету, а у верским питањима уверен сам — кадро их је и најмање ђаче збунити. Белика је то несрећа по нас! Несрећа, јер се ми данас о свачеМ другом радо бавимо само не о вери. Радо се бавимо политиком. читамо сваковрсних новина и књига светских, а овамо катихизиса нико не купује и о њему особито ратарски сталеж наш ни иојма вема, иридике слабо слушамо и религиозне списе стид нас је куповати и превртати. На рђаве и раскалашне књиге, на сваковрсне новине политичне радо жртвујемо, а добру и ноучну верску књигу и верски лкст ретко која српска кућа куиује и држи. Ето, браћо, од вас многи држе политичне листове наше: разних назива што није криво, јер и треба да пратите наше јавне ствари и све оно, што се коси политичког живота нашег; али у митрополији нашој ми имадемо само један верски лист и то је „Српски Сион" ; који међутим од вас нико не држи, а из ког би ви црпели поуку у погледу вере ваше и који би вас једино довео до верске свести! Но има друга врста између нас православних Срба; а то је опасна врста људи, која благе и патоме Хришћане води странпутицом и завађа, ако с& добро не чувају. А то су, браћо, они људи, који нашу веру, обичаје наше, обреде црквене, правила и одредбе црквене оцењују, не одобравају, негодују и осуђују. Са оваком врстом људи сусретате се скоро на сваком кораку. С тога вас ја опомињем аиостолским речима: „ Будише будни и сшражите. јер суиарник ваш. као лав ричуЛи ходи и тражи кога да ирождере." 0, браћо моја, деца наша кад се чега боје и плаше, они бе-