Srpski sion

В р 27

СИОН."

У ову гимназију уписало се прошле школске годпне свега 300 ученпка, а на концу годпне остало пх је свега 290, од којих је било 289 јзвних, а 1 прпватан. По завичају било пх је из Хрватске 37, Славонпје (са Сремом) 189, Угарске 39, Босне и Херцеговине 20, Србије и Црне Горе 4, Далмације 1. Ио вероисповести нак: 263 нравославна, а 27 рпмокатолика. Успех је био овакав: Концем првога течаја; 38 I. реда с одлпком, 198 I. реда, 56 П. реда, 7 ПГ. реда, 4 неиспитана. Концем другога течаја 47 I. реда с одлпком, 176 I. реда, 36 са поправком, 24 П. реда и 7 Ш. реда. Од 290 ученнка — изузимајући оцене из на} г ке хришћанске -— добили су оцену „изврстан" 1 у I. разреду из латинског језика, 1 у VI. разреду из немачког језика, 1 у VII. разреду из нсторије и географије, 1 у VIII разреду из четирп п 1 из три предмета. Ми смо лане казали своје лишљење о тој „строгости" у оценивању са „изврстан", а ове године смо присиљенп рећи, да нам је та строгост већ и — компчна. Ако није, онда је појава, да у једној сриској гимназији у целој Троједници од 290 ученика само њих жторица заслуже оцену изврстан и то тројица пз једног, а дво.јица нз више предмета. Ако не стојп нп то, да је та појава жалосна, онда је чудна наредба на којој се оснпва та строгост. Али та наредба важи, ваљда, и за остале гимназпје у Троједници, ко у којима оцена изврстан није тако метеорна и егзотична као у нашој Карловачкој. А зашто ми то и ове годпне истичемо ? Казалисмо већ лане. Казаћемо и до године, ако Бог даде живота, казаћемо сваке године, као оно: Е§'о аи<;ет сепзео. Јер, или та строгост треба да престане у Карловачкој или треба да постојв у свима гимназијама у Троједпици. Ако је пак оцена изврстан тако недостижна за 290 ученика, да је само неторица достићи могу, онда значи, да је захтев те оцене неприродан и неоснован нрема способностима младића у гимназији, п онда та оцена нема нрава да постоји, треба је укинутп. У Угарској је то већ п учпњено. У овогодншњем извештају наше гимназпЈе штампана је на првом месту темељна и красиа расирава професора Радивоја Врховца „Из науке о облицима српскога језика." Извештај о српској великој гимназији у Новом Саду, за школску годину 1897—98. Штампарија 'Борђа Ивковића. У овој нашој гимназији било је почетком нрошле школске године уипсаних Ј09, ученнка, а на

крају године полагало је испит 392, и то: 387 јавних, а 5 нриватних. Срба било је међу њима 371, 1 Мађар, 11 Хрвата, 1 Чех, 3 Руса и 5 Немаца. Из свију предмета ноказало је успех врло добар њпх 14, најмање добар 109. најмање довољан 207, пз једног предмета недовољан 37. из два 8, из више 17. Међу ученицпма било је из Новога Сада њих 45, из бачке жупаније 144, из других жупанпја угарских 54, из Славоннје и Хрватске 128, из Босне и Херцеговпне 14 из Србије 5, из Црне Горе; из других земања 2. Од уредништва. Загребачком „Србобрану Не сматрајући за никакву част, што на наше отпоруке нод овом рубриком одговарате уводним чланком у 77. броју вашега лнста, ми ћемо остати на нстом месту том, са кога је прошле недеље, некога тамо међу вама, жаокаистпне и рођене му бруке, тако љуто и дубоко засекла, да сте му на оток засека тога морали, као мелем, место иловаче, превити неку . . . смесу, што се код вас тамо назпва уводни чланак пли „утјеха и осокољавање у борби за аманете св. Саве" и „мирно и стварно раснрављање." И да богме, сад је „Српски Сион" крив. и осгаће увек крив, само ако,. узмимо случај, г. барону тај оток нпкад не спласне; а пма људи, ко.јп веле, да такви отоци обпчно и не сплашњавају. Мора да и ви то — тамо у Загребу — знате врло добро, док сте се онако изљутили. И гле вас ! Зато, што нас је један наш претплатник упптао нешто о г. барону и што смо му мп одговорили на то иптање, одговорили краће, него што је и најмањи обзир према питачу захтевао, и него што би стемуједино ви краће одговорили, да је на вас то питање управио; ето, зато ће од 77. броја „Србобрановог", па док не изађе 80. број његов, сваки његов чнталац, (ако не чнта „Српски Сион",) иаћи „и у последњем листићу руском (ма га никад и не впдео) куд и камо више рнјечи обране, утјехе п осокољавања у борби за аманете св. Саве иего ли у „Српском Сиону!"" Зато, што се је некадањи подбан н државнпк, а данашњи потпредседник нашег сабора, вођа и првак, не знамо за извесно, да ли само самосталаца или и још чији, г. барон Живковић, онако љуто обрукао у конференцији од 8. (20.) о. г., и зато. што „Срнски Сион" од те бруке није хтео никоме да гради дудук од главе, као што би га на тући рамени градили тамо ви и у Загребу н у Новом Саду, — зато се ваљда у том „Сиону" „сама пакост н злоба штамна"?!