Srpski sion

Вр- 31.

„СРПСКИСИОНЛ

Стр. 493

У недељу 8. по ев. Духови. Јеванђеље по Матеју гл. 14 ст. 14,—23. — (Текст Јеванђеља на српски). У данашњем св. Јеванђељу, љубазна браћо, прича нам св. Јеванђелист Матеј чудноват догађај, који је Христос у пустињи једној извршио, ношто је са пет хлебова и две рибе иаранио и заситио до пет хиљада људи. И што је још чудноватије, не само да је тих пет тисућа људи наранио, већ кад се сви наситпше, ску пише још дванајст котарица сувишка од комађа. Догађај овај сведочи нам, како је Христос Спаситељ срца милосрдног био према људима, на шта више још и дан данас ноказује се милосрдан према нама. Та колико пута у иајвећој беди и невољи пружа нам Он руку помоћи? Од коликих опасности живота, у којима би ми зацело пронали, избавља и спасава нас Бог? Ето нас Господ рани сваке године, па нам често иружа и сувишног ужитка. Зар нас иије ето милостиви Бог и ове године богато наранио, давши нам да на миру скунимо и саберемо у житнице наше овогодишњу рану? Зар овогодишња жетва није така, да можемо задовољни бити? 0, јесте браћо! Јер од оно мало иосејаног семена јесенас добисмо ми толико, да и за иашу потребу доста имамо и још продати можемо, да са тим новцем друге наше потребе намирити можемо. Па шта мислите, љубазна браћо, на какав начин смо употребили обилату благодат Вожју? Како се ми, за толика примљена доброчинства ноказујемо благодарни и какву хвалу одајемо Богу? А знам и уверен сам, да је многи од вас јесенас, кад је на њиви својој бацио и посејао семе, помолио се Богу, да му бачено семе и носејана њива обилато роди. Уверен сам, да сте, често нута нреко лета бацали погледе ваше к иебу и ако угледасте, где се из далека још приближују црне облачипе, где се сво небо натуштило, те наступило севање и ломљава — да, колико пута тада молисте се Богу, да уклони од вас гњева свог и да вам сачува ноља од града! И ето, Бог је жеље ваше и услишао, јер вас

је од града сачувао, те сте могли на миру жито нокосити, већ скоро увести и ако Бог да на миру ћете га и оврћи. Па дела запитајмо се сад, како смо захвални Богу за толика добра, како смо захвални Богу за толика добра, како му благодаримо, што нас је и ове годиие наранио? Слабо, врло слабо! Јер у место да Га за примљена блага и добра хвалимо и славимо, ми Га још кудимо и бесчастимо језиком нашим, непристојним разговором и смејањем у цркви вређамо Његово свето име. У место да Му с пожртвовањем служимо, ми све горе и горе постајемо немарни с прам св. цркве наше. Или се ви тим показујете благодарни за примљена посве дневна доброчинства, што су нам цркве недељом и празником празне тако, да се света литурђија међу празним зидовима служи? У место да вољно и орно сљедујемо науци Распетога, у место да се држимо оних ЕБегових светих речи: „ Ђудите милосрдни, као шшо Јв и Ошац ваш пебеспи милосрдан ми баш на против немарни смо, горди смо; злобни и пакосни. Да ли би онда чудо било, кад би се услед тога Божје стрпљење прелило и Он престао нами давати Своју благодет, престао бити милосрдан с прам нас и кад би нас казнио за то? А како је неправо Богу и како Он страшпо казни нас, када ми на Њега заборавимо и када ми само у сластима и уживањима проводимо век свој, па се за васколика примљена доброчинства показујемо неблагодарни, види се из следеће једне побожне приче, коју ћу вам испричати, али запамтите је добро! Св. Петар ступи једном пред Господа и мољаше Га да му Бог допусти, да се једаред сиђе на земљу, како би се онде могао са друговима својима провеселити и растерати своју злу вољу и расноложење. Бог му је рекао: допуштам ти недељу дана, весели се и части тамо с људима, али на одређено време да ми се вратиш натраг. И св. Петар сиђе на земљу к својим друговима. Дочека ли су га свесрдно и радосно. Водили га на увеселење и забаве, пружали му толико радости, уживања и сласти телесних, да је на своју дужност скоро