Srpski sion
Стр. 494
„СРПСКИ сион.«
Н р 31.
заборавио. Тек ногле неколико недеља. када се у еветским уживањима и насладама уморио, вратио се натраг на небо. Бог му је изашао у сусрет, па га је врло милостиво примио и ословио: За што се вракаш тако касно и што остаде преко рока? 0, силни Боже! — одговори св. Петар — били смо јако весели. Вина. јела и свакојаких ђаконија било је задоста. Весеље, свирка, игра, цароваше на земљи и готово сам заборавно, да ми се ваља к Теби вратити. За тим га Бог питаше: Одговори ми сада, у том богатом уживању и увеселењу, окружени силним јелом и пићем, са којим благама сам их богато снабдео Ја, живећи у миру и безбрижно, -— да ли ме се сећају људи? Господе, — одговори Петар —- на читавој земљи, куда год сам ходио, не нађох ни 1едног човека, који Те се сећа и ко би ма за тренут на Тебе номишљао, само нека убога старица, којој је кућица изгорела. Само оиа једина уздише и нроси милости. Кад је тако а ти иди к рајским вратима и чувај их добро ! * * ❖ Прошло је од тада прилично времена, а св. Петар сети се, како се једном на земљи добро ировео и нровеселио, па зажели још једном, чега ради заиште од Бога опет донуст, али на месец дана. Бог му је учинио по вољи и доиустио му. Кад је св. Петар полазио на земљу, овако је премишљао у себи: сада се нећу тако брзо вратити ; сада ћу бар два или три месеца провесги међу друговима мојим на земљи. Сишао се дакле био, али како је све другчије нашао ствари сада на земљи! Вина, воћа, хране није могао наћи иигде, бедан народ умирао је од глпди ; ратовање, куга беснила је ио свој земљи ; крађе, преваре, убијства, паљевине догађале се сваки час; нико се није веселио, сваки је тужан, забринут и скрушен седио код своје куке и време је своје нроводио у уздисању и
плачу. Св. Петар се иосле три дапа већ вратио натраг нун жалости. Господ га је милостиво примио и ословио: А што се тако брзо враћпш Петре? Први пут се нисн тако брзо вратио. Св. Петар је сада све испричао Господу, како се народ на земљи мучи и нати, како велика жалосг и песрећа, болест, глад и куга влада ио земљи на све стране. А Бог га је опда упитао : Да ли ме се сада сеЛају љцди? Св. Петар одговори: Боже •— младо и старо, мушко и женско што је, од ране зоре на до мрклог мрака без престанка приносе Теби молитве топле. — Уклони молим Ти се и ја — свога гпева Боже, јер се они сада усрдпо и од срца моле, да им помогнеш ! Бог му рече: Нетре, нази само: Ако им ја своју дарежљиву руку иомоћи пружим, па им свачега у изобиљу дајем, те их у повољном здрављу одржавам: Тада они забораве на Мене и на Моја доброчинсгва. — За то их кад и кад треба опоменути глађу, ратовањем, болешћу и смрћу на њихову дужност, да се искрено иокају и да се преобрате. Св. Петар се скрушен унутио к чувању поверених му рајских врати. Ето,браћо, како нам испричана иобожна нрича казује, да је Богу криво, кад ми створитеља и добротвора свога заборавимо. А бива, да ми, окужени слашћу и уживањем само, заборавимо на Бога и на хришћанске дужпосги наше. — А ето како страшпо може да се излије гнев Божји на нас. Но да то не буде, да нас у животу не снађе каква беда и певоља, а ми дела будимо и од сад Хришћани не само устима, већ и делом. Одајмо Богу Оцу нашем Своје признање и благоДарност, сећајмо Га се често и разговарајмо се с њим у молитви; будимо милосрдни, као што је милосрдан Он према нама; похађајмо савесно и редовно св. цркву, јер гако ћемо само испунити зановед Његову и тиме ћемо ноказати да смо достојни Његови синови, и тако ћемо се само удостујитн и од сада те велике благодати 1Бе, ове, да нас као до