Srpski sion
Вг. 6, .СРЈЈСКИ ■ После ове конФеренције имали би само једну, хришћанску дужност, да ожалимо рад њезин и целу акцију њезиних чланова; један само уздах да пустимо : тешко нашем народу, цркви и автономији, крај оваке радње оваких кон®еренција! Без уверења да добро чине, без знања шта хоће, без наде да ће усиети, без комиаса куда броде, без размишљања камо ће доснети, без обзира на последице, везаних руку, неодлучни и несложни, збуњени и међусобно неискрени тако конФерисаше „оци народни" у Загребу. Предлози су иадали пљуском, један другом иротусловећи, а декоји протусловећи и сами себи. Радикали су тражили и граваминални меморандум, који би депутација подастрла Круни, јер да је и клуб саборске већине и прва конФеренција носланичка то закључила; шта више да је решио и сабор (?!) да се то учини макар изван сабора (!!). Дакле, да то захтева и налаже за,цана реч народу и образ саборске веЛине. Ђарон Живковк^ видећи распасаност радикала, довикује: г Да ли је то ултиматум радикалне странке ? Ако је, онда он изјављује, да не може нримити то ни са иолитичних ни са правних разлога. Ако радикали то хоће, онда не може бити слоге, него ћемо иоћи сваки себи". Др. Илија ВучетиЉ је непрестано ћутао. Још није прорачунао где ће бити већина. Ако радикали иродру, а он буде против њих, не би било добро — за њега. Види ли, да ће барон Жив ковић продрети, хе — онда би с њим, као што је напред било и удешено. Разбије ли се конФеренција без решења, што је такођер било у једном плану, — и с тим би се сложио г. Вучетић. Мало је и требало, па да се господа разиђу без решења. На иреклињања неких чланова, да се „не разиђу без резултата," нанослетку — сити конФерисања и многих предлога, донесоше одлуку. Др. Илија ВучетиИ напослетку видео, да ће радикали продрети. и—ироговориоје. Да се не замери радикалима прихватио је један део њихових предлога. Да се не изједначи с радикалима био је одлучан, да се из њихових предлога много елиминира — избаци. И тако ностаде, и би примљен посредујуКи предлог његов, а донесена буде са 30 против 7 гласова ова одлука: „Посланици срнског православног народно-црквеног сабора, сакупљени на конФеренцији у Загребу 28. јануара (9. Фебруара) 1899. одлучују: 1., Да ноднесу Његовом царском и аиостолском■краљевском Величанству препонизну пред-
СИОН." С тр . 91
ставку, у којој ће наведене бити све повреде, које су нашој народно-црквеној автономији за време ових тридесет година учињене, те молити за санирање тих повреда и усиоставу редовног законитог стања у нашој народно-црквеној автономији. 2., Да се изашљу девет чланова из ове конФеренције, који ће но свршетку данашње министарске кризе предстати кр. уг. министру-нредседнику и иокушати, да издејствују што скорији састанак одгођеног нашег народно црквеног сабора, који ће моћи са свим слободно на основу закона и превишње еанкциописаних автономних уредаба делати, и који ће се само тако упустити у претрес организационог статута, ако претходно добије гаранције, да се неће никаквс октројке чинити. 0 самој одлуци — други пут. Метнтве јиуаШ. Зато ћемо забележнти те посланике, који су гласали за и против те одлуке. За гласаше: Аркадије Варађанин, нарох Петар Велебит, Стеван Вукадиновић, др, ИлијаВучетић др. Емил Гаврила, парох Јован Гавриловић, Паја Гостовић, Игњат Димић, Паја пл. Еремић, парох Драгољуб Живковић, парох Јован Јовановић, Коста Јовановић, парох Младен Јосић, Стеван Калембер, парох Лаза Каћански, др. Ђока Красојевић, Мата Косовац, др. Стеван Малешевић, Јоца Марковић, др. Богдан Медаковић, др. Жарко Миладиновић, др. Миливој Миладиновић, др. Славко Милетић, др. Миша Михајловић, парох Стеван Моловић, Васа Муачевић, нарох Божидар Поповић, др. Јован Радивојевић, парох Сава Стојаковић, др. Владимир Чобанић, Против предлога г. Др. ВучетпЛа гласаше ова седморица: Симо пл. Богдановић, др. Милан Вожескћ, барон Јован Живковић, Никола ил. Милић, Симо Мишчевић, др. Паја Теодоровић, парох Сава Теодоровић. После гласања придружили су се оној 30-рици, Др. М. Божески и иарох Сава Теодоровић. За тим се приступило избору одбора деветорице, који ће имати да сачине представку на крал>а и који ће као депутација предстати министру-нредседнику ради што скоријега састанка сабора. (Зар можда, да овај нареди сазив сабора?!) У овај одбор су изабрани: Др. Илија Вучетић, др. Стеван Малешевић, Паја Гостовић, др. Миша Михајловић, др. Ђорђе Красојевић, др. Емил Гаврила, др. Богдан