Srpski sion

Стр. 92.

Медаковић, др. Никола Ђурђевић и Игњат Димић. Решено је, да тај одбор има саставити представку на Краља, и то до Ускрса (о. г.), а краљ. уг. министру председнику има тај одбор нредстати, кад се садања министарска криза сврши. На завршетку је др. Илија ВучетиИ, како у своје име, тако и у име целе кон®еренције умолио барона Јована Живковића, да се он прими, да предводи изаслану депутацију кр. уг. министру председнику, којој се молби цела конФеренција бурпим одобравањем нридружила, но на коју молбу г. барон није одговорио, да ли се понуђенога водства прима или не. Сасвим доследно целој кон®еренцији! Радознали смо само, како ли ће г. барон, ако се водства прими, довести то у склад, са својом изјавом о ултиматуму радикала и са изјавом, да је он против тражења гаранција против октројака, дочим би се деиутација „имала постарати и о том, да сабор добије гаранције против сваких октројака при грађењу организационог статута"? Констатујемо, каоједан карактеристикон конФеренције и то, да се г. барону понудило водство депутације_, у коју он није ни изабран. Вредно је још забележити, да су се сви говорници на конФеренцији у том слагали, да ће од закључене граваминалне представке „тешко бити каква успеха" и да се од ње „успеху и не надају". Где нема уверења, не може бити ни наде. Зато је подастирање представке сигурно и остављено до — Ускрса. Ко веле, кад је без успеха — свеједно је ма кад. Бар до тога доба неће нико сазнати и други „тоталан неуспех", а можда и Фаталпу бруку; дочим ће се господа посланици дотле науживати народнога поверења, које ће израза добијати у придруживању њихових црквених ошнтина њиховој лакомисленој, противавтономној, а можда за нашу автономију и — кобној радњи. И тако ће бар „сво/ образ сачувати"! Страшна декаденција у борби за автономију, грозна дегенерација у борцима! Да се заплачеш — Србине мој *!

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Школоки Оавет) сазван је у своје седнице за 8. (20.) фебруар о. г. (Архидијецезалне епархијске власти.) Конзисторија је држала своју седницу 25. јануара. а Адшшистративни Одбор 4. (16.) фебруара о. г. под пред-

Ки <>

седнпштвол Његове Светости, преузвишенога господина патријарха Георгија. (Румунски митрополит.) Избор Арадског епископа впреосв. г. Јована Мециаиа за румунског мнтрополита, благоизволело је Његово Величанство најмплостивије потврдити превишњик решењем од 9. фебруара о. г. Инсталација новога митронолита обавиће се за кратко време. (За председника сабора.) Сабор краљевина Хрватске, Славоније и Далмапије изабрао је једногласно, у седници од 3. (19.) о. м., за председника многогодишњега свога потпредседника г. Хинка пл. Францисција. У истој седнпци се г. Францисци захвалио на части нредседничкој, те је сутра дан одмах једногласно изабран на његово место бивши већ председник сабора г. Васа Ђурђевиб. (Црква Грачаница). Управа манастира Грачанице (на Косову), задужбине Краља Милутина, 15заслала је свога наетојатеља архимандрита г. Гедеона Мари%а, да и у нашнм крајевима скупи братске помоћи, како бп се тамошња црква могла што пре оправити на утеху потпштене браће наше. Г. архимандрит Гедеон добио је надлежну дозволу за скупљање прилога у Угарској и путује већ у тој цељи. Препоручујемо га најтоплије братском дочеку и дарежљивости нашега народа, где год стигне. (Са Богословије у Београду.) Краљевскпм указом, а на предлог министра просвете и црквених дела сгављен је у пензију досадањи ректор Београдске Богословије г. протојереј Јеврем ИлиЛ, а на место њега постављен је ислужени професор Богословије, архимандрит г. Кирило ЈовичиЛ са 6000 динара годишње плате. —- Професор пак исте Богоеловпје К. С. Проти% уклоњен је са професорскога места у Богословпји и иостављен је за профееора у учитељској школи у Алексинцу, без права на селидбене трошкове. (Са Загребачке кон#еренције). Еило је тамо евега и свачега, само неће све да кажу. Стидљиви су. Добро је, да је конференција била тајна, иначе тешко бп било „добро, да су их видели и онде у Загребу.' Но зато су се радикалски рустици ипак постарали, да остали свет, а особпто српски православни народ, сазна њихова грубијанетва према евоме највпшем народном и црквеном достојанственику, којима се грубпјанствима и нростаклуцпма нека госнода носланицп граде јунацима над јунацима, особпто кад су — за леђи и у своме друштву, својих свештеника и својпх нолитичкпх клијената, не зазирући баш ништа ни од г. Др. Илије Вучетића. Сигурно је и то један од „великих моралних успеха" Загре-

„СРПСКИ СИОН."