Srpski sion

(Ј тр . 98.

„СРПС КИ о ион. и

истину кротак је онај, који из љубавп према Богу не нодаје се побуди гнева, срџбе, зависти, неиријатељства, него добродушно нодноси увреде, потворе и друга безакоња, који је свагда и у свему незлобан, нераздражљив, трпељив. Такова кротост, која је неопходна за достизање блаженства, није каково ириродно својство, које добијамо рођењем или номоћу васпитања, него је то дар благодати, деловање хришћанске вере и љубави. Бог шаље на нас беде и страдања, но кротки прима их без роптања и мирно им се покорава. Или људи погреше пред нама, вређају нас, но кротки нема зато злобе у срцу и не отвара уста своја, да би изговорио реч ирекора и пребацивања. Он не излази из себе, остаје спокојан чак и онда, када је изглед, да ће га против воље извести из трпељивости и иобудити у њему гнев и срџбу. Знајући своју недостојност пред Богом и гајећи љубав ирема ближњима, кротки се стара, да укроти у души својој прве нехотичне побуде гнева, срџбе н непријатељства против ближњих, који га вређају н тим у самом ночетку. сузбије норочне узбуне душе, које могу нарушити љубав према ближњима. Св. апостол Павле учи нас: свака горчина и гигв, и љутина и вика и хула нека нестане изжсђу гтт т -шисол такошЛу. (Еф. IV. 31.) Ако је кротки по Дужноети- о-бвезан строго поступати с кнм било но законима правде, то се он по осећају хришћанске љубави, но својству кротосги стара, да, колнко је могуће, олакша мере справедлшве етрогости. А када ни дужност звања, нп друге околностн не приморавају кроткога постунати с ближњима по закону строге справедљивости. тада он с љубављу прашта увреде и потворе без сваке задовољштине и сам тражи мира од оних, који су га увредили, по науци Аностола: не дај се злу, да те надвлада, него зло иадвладај добрим. (Рим. XII. 21.) Покривајући својом добродушношћу недостатке и грехе ближњих, кротки осим тога и добро чини онима, који га вређају по заповеди Господњој: благосиљајте оне, који вас куну, чините добро онима, који на вас мрзе и молите се Еогу за оне, који вас наиадаЈу и гоне. (Мат. V. 44.) Такав је кротки у одношајима свсјима према, Богу и ближњима. Св. Јеврем Сирин овим високим цртама слика високи пример кроткога: „Кротки је — говори он — украшен сва-

ким добрим делом. Кротки и ако је увређен, радује се, и ако јо ожалошћен, благодари; тневне укроћује љубавл>у; примајући на себе ударце, остаје тврд; за време заједања је спокојан; у потчињености је весео, у понижености се радује, заслугама се не узноси, не поноси се, са свима живи у миру, свакој власти је иокоран, на свако дело готов.... Он је прост од лукавства, удаљен од лицемерства... 0 блажено богатство кротост". (Творен. у руск. прев. део 1. стр. 14.) Дуготриељив је бољи од јакога, а који се уздржи од гнева бољи је од онога, који заузима град говори Премудри. (Прич. XVI. 32 ) II заиста нема нпчега чудесннјег од тих драгоцених иоследица, што их производи у нама кротост. Она доноси собом душевно спокојство и радост и тада лако се извршује свако дело. Од стране људи кротост нам доноси љубав, добро расположење и уважење; Бога она ирема нама умилостивљава и побуђује, да нам грехе наше опрости. Чак и на спољашњем изгледу кроткога човека внде се прекрасне последице кротости. Ногледајмо на лице кроткога. Како је оно јасно, спокојно, како привлачиво, како је прекрасно! Какав духовни угодни мирис разлова кротки но ду.шама људи, који га окружују, — гледајући на њега, и гневнн човек учи се битп кротким. Но да би ми неговали у себи кротост, с наше стране неопходан је подвпг, иодвпг тешки и стални. Ми~смо ради тога дужни боље познаватн срце своје, бољу нажњу обраћатн на саме себе. Ми нисмо дужни гледати на туђе грехе, а ако их нехотице и видимо, дужни смо снисходити им. Треба ваљано уметп господарити над срцем својпм у тренутку увреде, угушитн у себи гнев и незадовољство у самом зачетку, поставити себи законом — приликом увреде од стране других не одмах говорити и гворити, него се умирити. „Зауставимо зло у самом почетку његовом, — учи св. Василије Велики — свима мерама истребљујући гнев из душе своје. У том случају бићемо у стању заједно с том страшћу подсећи, као у корену н зачетку већи део зла. Је ли те укорпо? а ти благосиљај. Је ли те био? а ти трии. Презрели те и за ништа те не држи? а ти дођи на мисао, да си од земље створен и да. ћеш се у земљу опет разићи. Ко ографује себе таковим размишљањем, тај ће се уверити, да