Srpski sion

Б р. 1.

„српски

сион."

С тр. 99.

је свако неваљалство мање, него што се мисли. Тим 1.епг учинити, да је и непријатељу освета немогућа, иоказавши му, да те не ране његови прекори, и себи ћеш спремити велики зенац трпељивости, каца ти беснило другога даје повода за сонствено размишљање... Ако те искуство збуњује рећи прекорну реч, иредстави себи, на што си дужан одлучити се: да ли трнељивошћу приближити се Богу или кроз гнев бацити се на. страну противника. Подај времена мислима својима, да изаберу оно боље " (Дела у руск. нрев. део 4. стр. 168—169.) Особито је дужност тонлом молитвом обраћати се Богу, да би нам Он дао дух кротости и трнл>ења и у њему окреиио срце наше својом благодаћу, јер ове врлине. као што учи апостол, нису плод једино наше делатности, него дарови св. Духа, који се шаљу од Бога људима достојним и способним нримити вх. (Гал. У. 22 — 23.) Најсавршенији пример кротости даје нам Христос, Син Божји. Пророк Исаија сликајући Месију и означавајући одличне црте Његове, не спомиње ни свемогућство Његово, ни чудеса Његова, него само говори о кротости Његовој. Тои — нророкује он о Месији — зане Кћ1стк не иЈв^заега оустх скои^х, икц; и>лча нд зеколнш есдсса и гаки* агнсцх иредх ст()ис8||1И(Мх его к(ЗГ/1ас(нх, таки> не «5в(()заетх оустх скои^х. Ко с/мирети еги> с^дх епу кзатса .. (Исаија Ш1. 7—8.) Христос је сам ноставио себе обрасцем кротости и говорио: научите се од мене, јер сам ја крошак и смеран у срцу (Мат. XI. 29.). Св. апостол Петар говори, да нам је Христос оставио пример кротости и трпљења, говори, да Он не укораваше када Њега укораваху, не претијаше, када сшрадаше, него се предаде Ономе, који ираведно суди. (1. Нетр П. 23 ) Его савршенога и величанственога примера кротости! У Старом Завету прекрасни нример кротости и триљења представља нраведни и многострадални Јов. Св. апостол Јаков њега поставља као пример трпљен.а свима вернима. (Јак. У. 11.) Он је био бџгат и славан муж у народу своме и живио је у Идумеји. Он се наслађивао свим земаљским добрима и одликовао се добродетељним животом, но. у 79-ој год. живота он је био искушан од Бога тешким невољама. Он је био изгубио децу своју, лишио се богатства свога и напослетку пао у тешку

болест. Но праведни муж није клонуо н није роптао; видећи своју невољу, он је само говорио : „Господ даде, Госиод узе, нека је благословено пме Господње"... Трпећи тешка телесна страдања, он је иринуђен био од бивПП1К својих другова, на и од жене своје слушати нечраведне прекоре, да је он наиме тешко сагрешно пред Богом и да зато страда. Но он је без ропгања трпио све потворе, кротко подносио сва мскушења и бпо награђен од Бога двоструким богатством, мно1обројном породицом и дугим животом. (књ. Јова. Минеј 6. маја.) Особито много поучних нримера кротости налазнмо у историји Новога Завета. Високи је прпмер крогости пример апостола, који устима св. апостола Павла говоре о себи : кад нас псују. благосиљамо; кад нас гоне шрпимо ; кад хуле на нас, ми се тешимо (1. Кор. 1У. 12 —13.) Тако исто је поучан нример и св. мученика хркшћанских... Услед нечувенога непријатељства и гонења од стране незнабожаца^ они никада нису иомишљали, да се прихвате оружја, ради одбране своје; у току три столећа страдали су они од непријатеља Христова имена, као невини јагањци. Ево навешћемо један пркмер кротости и трпљење хришћанских мученика. У 1У. веку за време гонења Ликинијева био је у граду Ираклији војвода Теодор, који је нсповедао хришћанску веру. Он је својим строгим животом стекао уважења и код самих незнабожаца. Но ради благочашћа п ревности своје за Христа, Теодор је навукао на себе гнев Ликинија. По зановести Ликинијевој светитеља су били воловским жилама, трзали гвозденим оруђем, иекли горућим факљама. Сва мучења подносио је Теодор са кротошћу и триљењем, које је и саме мучитеље његове задивнло. Нп уздаха, ни гласка не пустише уста страдалца; ни једне прекорве речи не рече мучитељима својим. Исцрпивши на св. Теодору сва мучења, окрутни Ликиније изрекао му је смртну пресуду. Но бојећи се буне од стране Хришћана, за ко.је је Ликиније мислио, да ће бранити мученика, он је одредио војсковођу Сикста са 300 во.јника. По благодати Божјој сви они, видећи чудеса светитељева, вероваху у Христа. Тада међу Хришћанима подиже се узбуна, да се је било бојати од крвопролића. Св. Теодор стао је убеђивати Хришћане, да престану бранити га и да не дижу узбуне нротив окрутнога цара,