Srpski sion

Гтг ^08 „СРПСКИ СИОН." ВР. 13

Др Иика МаксимовиЛ. у свом говору рекао је и ово: „Кад би се устројшш како г. барон Живковић хоће, онда би заиста тотално сургунисали нагиу автономију, иеренирали ингеренцију државне власти, вечито робовали држави. ГГрема појму врховног државног надзорног ирава, држава није власна мешати се у наше послове ни онда, кад ми ■ злоупотребљујемо своју власт, било формалном, било матсријалном неправдом У таким случа јевима има места жалбама само на сабор наш. Држака има право уништити само такове закључке, који вре^ају државне закоие.. А то јој право само и даје 9 §, а одстрањује њезин диспозитиван утицај у наш автономни делокруг." Држимо, да ћемо према г. барону показати веома много штедње, ако га пардонујемо од извлачења конзеквенција, које немииовно истичу из саопштенога дела приведене конференцијске расправе. Ако се не задовољава г. барон, или још когод, с овим, онда га упућујемо и опет на познати говор г. Миле Милосављевића, а особито на онај део истога, који говори о 9. § устава, утицају и праву државне власти у нашу администрацију п автономно судство. (Стр. 14. и д.) А да је г. барон Живковић баш у нитању одношаја автономије према државној власти у заблуди и на странпутици „штетној и погибељној по нашу автономију", као доказ томе нека нам је дозвољено привести још један одељак из бележака о поменутој конференцији. Ево назора његових и о утицају државне власти и у автономној легислативи. „ Барон ЖивковиЛ. Сабор не може доносити самостално поједине статуте и мора их круни подносити на одобрење. На такове статуте круном неодобрене не би нико гледао. Само они статути имају важности, који добију санкцију круне. Др. II. ВучегиЛ. Није тако, јер ми имамо дисциплинарна правила, која није одобрила државна власт. Др. Пика МаксимовиИ. Круна није позитиван фактор нашег законодавства автономног, јер држава има само врхов-

ни државни надзор и ништа више, и пошто је ово право негативне природе, не може имати позитивног сутицаја у нашем иосебном законотворном раду." Пардоноваћемо г. барона и од конзеквенција ових навода И без ових, и без икаквога коментара, заблуда и странпутица г. барона је очигледна, а висина, светлога и чистога, најкоректнијега автономнога становишта, на страни којега је и г др. Ника Максимовић, изван сваке је сумње. Г. барон је својим заблудама н странпутицом у сфери автономних појмова и несхватања автономних права, као и својим назорима и тебријама о односу автономије према држави —- разуме се автономије истините и праве, каква и нашој цркви припада на темељу XX. зак. чл. од 1848. г. — заслужио, да му читамо целе левите, какве му је очитао индиректно г. Милосављевић у своме суботичком говору стр. 12. Но иошто се он одрекао свију странака на автономном пољу, а сам још није странку основао, — то ћемо га пардоновати и с обзиром на његову добру вољу поштедити. Но пошто човек добре воље и у пасивитету треба истини да тежи, истину да тражи и призна, остаје нам, да га ради истине упутимо, нека сам, у својој данашњој усамљености, извуче све логичне конзеквенције из материјала, што му га у ова кратка два чланка пружисмо, и ми смо уверени, да ће боља савест г. барона и његово боље уверење проговорити, кад тад и ма како, и другу, у истини „отворену реч", која ће признати, да је струја, којом и ми идемо, не штетна и погибелна, него једино спасоносна, баш у два главна питања о којима је реч, по нашу автономију, а г. барон и његови једномишљеници да су у заблуди и на странпутици —р —

Мисли о проповедништву. Најбољи је начин проиоведања, каз, елушалац чује истину и кад разуме оно, што чује. Бл. Августин.