Srpski sion

С тр . 220.

„СРПСКИ СИОВ."

Б р . 14

усавршавање своје и на бољи усиех из мађарскога језика, исги епархијски одбор је према извештају свога референта, дотичне учитеље и учитељице унутио на бољи успех и боље усавршавање у мафарском језику, али, према извештају заменика референта, ни.је нашао за нужно једну учитељицу, који на I. разред дела, да на исто упути, но је захтевао од жуианијског управног одбор,|, да он свога надзорника упути, да онаке захтеве ставља, какве се према наређењу наставне основе за српске нравославне школе могу саставити. Тиме је ствар дошла до највише државне школеке власти, по чијем решењу се видп, да је епархијски школски одбор имао право. Али авгономне школске власти, ако хоће опасност од својкх школа да уклоне, морају свим силама настојати, да се наређења наставне основе у погледу учења мађарскога језика иотиуно и спроведу.

0 назаренима и њиховом учењу. Нише Југ Станикић парох. (Наставак). Да би своје учење о крштењу одбранити, а учење иравославне цркве о крштавању деце осудити и одбацнти моглн назарени се позивају на речи Христове: „Идите и научите све народе крстећи их.." (Мат., 28., 19.) и оиет: „Идите по свем свегу и проповедите јеванђеље свакоме створењу. Који узверује и покрсти се сиашће се; а ко не веру.је, осудиће се". (Мар. 16., 15—16.) и на речи аиостолове: ,,Покајте се и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар светога, Духа", (Дела 2., 88.,) па веле: видите, да је пре крштења нужна поука, да онога који се има крстити, треба прво ноучити у науци Христовој и да на крштење треба донети веру и доћи са иокајањем; иа пнтају: па како ћете поучитн у вери Христовој дете од неколико дана, а највише од неколико недеља, н где вам је код такова детета вера н иока.јање? Што се првонаведених речи Хри.стових тиче, ту је врло добро приметио брат Б. Димитријевић, да су те речи ногрешно на српски језик нреведене, и да бн то место нрема грчком оригиналу овако гласити имало: „Ходећи, чините ученпцима све народе крстећи их.. (Један разговор.." стр. 11.) — Дакле: не

„научите", него „учините ученицима све народе," а то је велика, то је грдна разлика; то значи да се неко не потпуно ноучен уводи у цркву Христову, него да се неко непоучен уводи у цркву Хрпетову, да се поучи. Сад је само питање: како се неко „чини учеником", како се уводн у цркву Христову да се поучи? — Нанред је речено, да је крштење врата, која воде у цпкву; према томе, не значи ли „учинити учеником" некога то исто, шт.> и крстити га! Није ли крштење печат и знак, да је неко за Христовог ученика прпмљен, у Христову цркву уведен, исто онако, као што је у старом завету обрезање било печат и знак да је неко у чланове народа Божјег уврштен, у цркву старозаветну уведен? — И св. наша мати, црква православна доиста тако и чини: она св. крштењем уводи децу у цркву Христову, да их за тим ностепено у науци лфистовој што внше и што боље доучи. Из друго приведених речи Христових дознајемо и уверавамо се, да се крштење може дати само ономе, који верује а не може се датп ономе, који не веру.јв; да је дакле вера услов, а неверје сметња примању св. крштења. 11а код детета ако ниЈе услова, али нема ни сметње; дете долачећн, или ношено на крштење, ако нема у срцу своме вере, алп нема ни неверја. Срце дечије, истина, није суд благодати вере пун; али је то суд нразан, у који се благодат вере усути п сипати може. Срце дечије, нстина, није земљишге плодовпма вере богато; али срце дечије нпје ни земљпшге као „иут", са којега „нтице небеске" семе науке Христове нокупе још пре, него шго би исто проклијати и за земљу се ухватити могло; а није ни као »каменито место", на коме семе науке Христове не може дубоко корења да пусти; а није ни као „трњем" обрасло земљиште, које семену науке Христове не да ни да изникне, или баш ако то семе п изникне, а оно га одмах трње и 'дави; — него је то „земља добра" на којој семе науке Христове може „донети рода по сто, по шестдесет и ио тридосет." (Мат. 13., 8.—8.) Ако но горњим речима Христовнм знати и уверити се можемо, да су оне унрављене, те да се тичу само одраслих људи; али се то из аностолових речи још боље и јасније види. Јер ако нема нужде, или још бол.е, ако нема смисла тражити у дстета вере: још је мање нужно,