Srpski sion

Б р . 46.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 747.

мудрост, „моралну тактичност"; 6 ) разна нравила, која износе моралисте, за случај колизије дужности имају тек релативно значење; напослетку, 7.) чим више и појединац, и цела друштва буду тежила, да хармонички саставе у свом животу моралну слободу и морални закон, другим речима: ако буду тежила, да што више оживотворе у свом делању висока хришћанска начела, — тим ће се све мање појављивати и колизије дужности. С руског: П. X. Н-

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. Илкић. (В&ставак) ПасхалУ/А. — Под пасхалијом разумемо начин рачунања, помоћу којега се може за сваку годину изнаћи дан у који нада Васкрсење Христово — насха и остали празници, који се ирема њој равнају. У врвим вековима, Хришћани су но разним иределима светковали пасху у различно доба пролећа, па често се догађало, да се иасха хришћанска светковала заједно с пасхом јеврејском. Мађутим важност нразника иасхе је захтевала, да ју цео хришћански свет празнује у једно и исто време, а побожност и историчка верност изискиваху опет од своје стране, да се хршпћанска иасха не држи заједно с јеврејском пасхом, која је надала у исто време са страдањем. а не са васкресењем Христовим. По закону Мојсејеву (Исх. 12), Јевреји светкују своју насху иетнаестог дана првога месеца, који се нисаном назива, од којега један део нада на месец март, а други на месец април ио нашем календару. Будући, да Јевреји рачунају месеце према менама месечевим, те им тако ови трају од једног новог месеца до другог, то се разуме, да код њих сваког петнаестог дана у месецу бива нун месец; 15. нисан дакле пада увек на пун месец око пролетње еквннокције. Узевши све то у обзир, први васељенски сабор је оиределио, да се у будуће сваке године св. иасха иразнује у ирву недељу, коуа долази иза иуног месеца, иосле иролешње еквинокције. Ако се пасхални пун деси у дан недељни, тада ће иасха бити у идућу недељу. Уз ово имамо приметпти и то, да је за време Никејског са-

бора пролетња еквинокција била 21. марта, те се према томе, поменуто саборско наређење има тако разумети, да се пасха мора светковати у прву недељу иза пролетњег пуног месеца, који бива 21. . марша или другог коЈег датума иза овога. На тај начин ако је 21. марта субота, а у.једно у тај дан падне пун месец, тада ће пасха бити следећега дана т. ј. у недељу 22. марта: — ово је дан, у који иасха најраније може иасти. Деси ли се пун месец 20. марта, у том случају ће се светковање иасхе пренети на месец април. Први пун месец, после пуног месеца 20. марта, биће тек кроз тридесет дана, т. ј. 19. априла; падне лп у тај дан недеља, пасха ће бити тек у идућу недељу т. ј. 25. априла; — ово је дан у који пасха најкасније може иасти. Према томе, насха не може бити нре 22. марта ни носле 25. априла. Ови су дани, као границе њезине, ношто у разним годинама, празник овај може насти на сваки од ових тридесет и пет дана, који се налазе између 22 марта и 25. анрила. Сав задатак насхалије састоји се дакле у решавању два ннтања: а.) којега ће датума месеца марта или априла, у извесној години, бити насхалнн пун месец'1 и б.) у који ће седмични дан бити тај пун месец? Начин решавања ових нитања спада у делокруг црквене хронологије. 11 л т о I л р \' х — театрсар-/г^ (од тгатр{а нородица, племе, поколење и ар^шу — који заночиње) старсшина илемена, родоначеоник. Патријарсима у овом смислу називају се Авраам, Исаак, Јаков и свих дванаест синова Јаковљевих; осим тога патријархом у овом смислу може се назвати сваки поглавар каквог великог илемена. У цркви хришћанској, под називом патријарха, разуме се највиши свештеноначеоник цркве Христове, чијем суду и власти иодлежи у извесном стеиену не само нижа јерархија, већ и архијереји и митрополити. У прва времена хришћански свет је нодељен био између пет патријараха. који још и данас, иоред свих огромних историјских преврата, који се у току многих векова догодише, имају своје ирестоле у оним истим местима, у којима су с почетка били, а та су: Јерусалим, Антиохија, Александрија, Цариград и Рим. Римски патријарх, којега иапом зову (рара отац, тако га прозваше германски народи) ра-