Srpski sion

С гр . 748

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 46.

скинуо је јединство с осталим патријарсима, јер је захтевао, да га они признаду за поглавара целокупне дркве Христове. Што се тиче осталих патријараха, слободно можемо тврдити, да они бодро чувају јединство вере, поред огромне тежине мучнога крста, који је допуштењем Промисла положен на свету источну православну Цркву. Српска патријарншја основана је под дарем Душаном Силним године 1340. и први патријарх био је архијепископ Јоаникије. Седиште патријаршије било је у граду Пе%и, не далеко од манастира Високих Дечана, Патријаршију ову признао је и патријарх Цариградски Теофил са својим синодом године 1376 Патријаршија ова укинута, је при концу нрошлога века. Патријарашка титула свагдањег поглавпце наше Карловачке Митрополије, дата је од Његова Величанства цара и ^раља Фрање Јосифа 1.,.на молбу народне скупштине, држане у Ср. Карловцима 1. маја 1848. године. Титула односно назив, који је поглавици карловачке митрополије усвојен и признат од осталих автокефалних дркава јесте назив: Митрополитаархијелископа, У Русији је патријараштво устано*вљено било 1589. године за владе цара Федора ЈоановиЛа, а на иредлог Бориса Годунова, којп је њему оданог митрополита Јова желео учинити патријархом, Патријараштво ово укинуто је 1721. године за владе Петра I. Пре патријараштва руска је црква зависила од Константинопољског Патријарха, а када је патријараштво укинуто, тада је власт патријарха руске дркве прешла на на.јсветији Руски Синод т. ј. сабор (в. Оинода). Руско патријараштво имало је васељенски карактер, пошто је оно установљено било, као у замену за оцепљено патријараштво римско. ПЕнтикостдрТи долази од грчке речи таупјхоатод — педесети. Пентикостаром се назива богослужбена књига, у којој се налазе недељне и евакидање службе за време педесетнице односно у растојању од васкресења Христова до недеље Свију Светих. Ова се књига употребљава при богослужењу у место окгоиха, који се за време иедесетнице или сасвим не употребљава или служи само за допуну пентикостару. Пентикостар се назива још и ТрУшдх цв^ктнаА за разлику од носног Триода (в. ТрУода).

Перстенћ, долази од речи перста прст. Прстеном се назива малени обруч, који се на прст наставља. У цркви се употребљава прстење при обручењу жениха и невесте.* Прстење се пре обручења ставља на свети престо и освећује се Употреба прстења при обручењу оснива се на светоме иисму, што се спомиње и у молитви обручења: перстнј/мх дадЈСА кластк 1ишф$ во бгипт-к; перстншх прос/мвнсА Дан'|'и/\х кх стран^к влвгл^нстНки (Дан. 6, 17 ), п(рсгнел1х гависд истина да* л^арн; перстн (Л1Х Отецх пашх н{веснћ.ш ф^дрх КК1СТ& нд Ок1на Окоеги>: дадите ко, глаго/птх, перстжћ на десннц8 еги?. (Наставиће се). * Према старои обичају жених би требао да добије златан прсген, а невеста сребрен.

Миели о проповедништву. Као што желудац прима храну на је свари и но целом телу распростире, тако добијају свештеници мудрост учења кроз свето дисмо од Бога, сваре је и деле свом свету. Св. Јован Златоусти. Кад учећи и назидавајући цркву Божју само опомињеш, обличиш, казниш и грехе људске кориш, а не износиш никакве утехе из светога писма, не тумачиш што је тамно-нејасно, не додирујеш дубљега знања, нит откриваш што светије — ватра ће твоја само нолити, али не ће светлити. И обратно: кад учећи раскриваш иојмове закона, дубоке та-јне разматраш, а немар не обличиш, за држање реда се не бринеш — ва^ра твоја само светли а не нали. 0 р и г е н. * Шта ти користи твоје знање, ако друге не учиш ? Ти запушаваш извор да не тече ни другом, нити да теби користи. Св. Амвросије. * Бог нек нам је слава, ради Бога љубимо себе, Божјег суда треба да се бојимо. Ко хоће да га људи хвале, док га Бог куди, не ће га они одбранити кад га Бог на суд позове, нити ће га ослободити, кад га Бог прокуне. Бл. Августин.