Srpski sion

Б р . 24.

„СМСКИ СИОН."

С тр . 391.

трбтос, 1гори§, — употреба речи у пренесеном смишгу, пошто и тропарима се — као што већ рекосмо — у метафоричким сликама излаже суштина празннка. Оу. УкрВса. — На грчком језику убрус се не назива оф,ифгкоу (Дјеј. 19, 12), а на латинском 8ет1мпе(;111т — што значи половипа поЈаса. Са примера Господа Исуса Христа, који се на тајној вечери утирачем препасао, можемо закључити, да су стари обичај имали потпасивати се утирачима, цли широким појасевнма, половпна којега је по изгледу својем наличила на већу или мању мараму, сразмерно према величини односног иојаса. Према томе и мараму можемо за убрус сматрати, Реч убрус употребљује се у црквеном језику из два разлога. У првом што се лик Господа Исуса Христа црта на убрусу или на марами. Сликање ово заведено је на основу нредања, по коме је Авгар цар Едески, послао уметника да преслика лице Господа Исуса Христа. Овај не бејаше у стању то учинити с тога, што израз лица Спаситељева надмашаваше његову вештину, с тога му Спатитељ Сам даде слику Своју, изображену на једном убрусу. којим је претходно додирнуо Своје лице. Због тога се дотична икона назива ,,Њр8котко(шшк1Л1х ижрлзол^х Сгпаса". Убрусом се назива још и утирач, којим се после светога причешћа отиру уста оних, који се иричестише. Оустакх — Т\ г пУкх — ~' ј ~: уЉ . образац, формула, уређење, усшанова. Усгавом или типиком назива се црквена књига, у којој се налази састав, поредак и чин црквених богослужења, за сваки дан у години. У типику су назначени празници, постови и дани разрешења од постова у току целе године, осим тога у њему су изложена и нека правила монашкога живота. У уставу у осталом нису опредељена сва богослужења, већ се устав неких између њих, мора тражити у другим богослужбеним књигама као н. пр. Устав св. литургије налази се заједно са самим литургијама, у службенику, а устав полуноћнице, часова и повечерија —• у часослову, заједно са дотичним службама; устав свршавања св. тајана, погреба, освећења воде, освећења храмова, пострижења у монаштво —■ у требнику заједно

с дотичним службама. У самој ствари пак. главна задаћа устава или типика састоји се у довађању у свезу и склац Минеја и Октоиха, или Минеја и Триода на вечерњама и јутрењама; осталих богослужења дотиче се устав само у онима случајевима, у којима се устав дотичних богослужења, услед празника или иоста, има у чему има изменити. У свези с појмом устава, стоје још неки називи, које ћемо овде изјаснити, а то су: чинх, послНјдовлнТе , чинопосл^доканп. Чинх — је устав једне засебне службе, који је одабран из општег устава. Посл-кдоканТе — је сама сдужба, која се по прописаноме чину свршава. Чинопосл-кдоканТе — је и чин и служба заједно, то јест и устав службе и сама служба. Оуткл^к — Утварју се назива свака црквена ствар, која се употребљава при свештенодејствовању или у опште при богослужењу. Свака свештена ствар има свој сопствени назив, а утвар им је општи назив. Оут^инА — је једна од дневних богослужења, што се — као што и назив показује — свршава из јутра. Јутрења се обично сједињава с полуночницом и првим часом, тако, да се цолуноћница поје пре, а први час после јутрење. Празничне јутрење — по пронису црквеног устава — имају се сјединити с вечерњом прошлога дана и тако сједињено богослужење назива се тада данофнкша вд ( к= нТ{Л17>. Неке празнике, као што су: Рођење Христово, Богојављење, дан св. Духа, а по некад и на Благовести, свршује се јутрења с великим повечерјем прошлога дана. (Наетавиће се.)

Књижевне оцене и прикази. „Одбрана правоелавља супрот јерееи, неприсебности и незнању. Емидијан Радић Соколовачки. Панчево. 1900. 29. стр. — У овом спису критикује о. Емилијан моју оцјену на његов пријашњк спис „начело прав. црквеног јединства". Како већи дио овог списа садржа оно, што је написано у „беМвсћгеЉеп-у..на што сам ја одговорио (види 20. бр. Срп. Сиона) — то ћу сада да говорим о ономе, чега тамо није било. 0. Емилијан држи, да се са свијем што се пише у „Срп. Сиону" „ идентификује" и само представништво митрополије, иошто „Срп. Сион" изи-