Srpski sion

С тр. 406.

.СРПСКИ СИОН."

бр. 25

видокругу човечјег духа. Речи Јеванђеља уаознају нас са највишим питањима науке, а узете су све из живота иростих становпика малене Јудеје, или из речаика Генизаретских рибара. У најдубљим Јеваиђеоским изрекама и параболама говори се о ратару, о његовој њиви, о жетви, о снопљу, о слами, о кукољу, о времену, о предзнацима времсна, о ветровима, о киши, о доброме и хрђавоме семену. Спомињу се воћке, њихово лишће и род, плодна и неплодна смоква, јагоде, трска, љиљан и лоза, па онда животиње, што у животу источних народа играју неку улогу; овца, голуб, камила мазга и т. д. 0 другим и друкчим предметима једва и има речи у Јеванђељу. Па ипак у тако обичном обли ку, на необразованој гомили иознатим ре чима изражене су у њему оне високе ФилозоФске идеје о Богу, о души, о сврси живота, о моралноме закону, о вечној казни и награди. То је јединствена метода Богочовека, тако је проговорио само Онај, који власт има, и коме 1е до најтајнијих кутића иознато било срце човечје. Усвајањем Јеванђеља, од стране човечшства, постала је највиша мудрост оићом својином свију људи и положен је здрав темељ оној култури, у којој данас и ми живимо. Од коликога је значаја наука Јеванђеоска по наиредак човечји, види се из Факта, што хришћански народи иред њаче и данас на нуту цивилизације. У Кини је КонФучије, у Индији Буда, у Перзији Зороастер, }ош у петоме столећу пре Христа спровео своју религијозно моралну реФорму, а народи, што науку њихову усвојише, тек ако су на по пута цивилизације, па и то имају захвалити више Хришћанима, те посредно Хришћанству, него науци својој. Тајанствена сила Јеванђеља толико је велика, да побеђује све народе, који се противе његовом пшрењу. Располажући са том силом могли су апостоли нобедити савремени им свет. Њиховим трудом начела Јеванђеоска нрешла су (бар међу Хришћанима) у мишљење љуцко, постала су другом ириродом човечјом. Наклоност ка њима прелазп на потомке са наслеђе ном крвљу предака. Ми данас и неумемо

друкчије мислити, него хришћански, па чак и онај, који се хвали, да је непријатељ Христу, не може се од мишљења таког сасвим отргнути. На све покушаје у томе правцу гледа св. црква, као на узалудне труде, јер Онај, који ]е са пезнатним сретствима тако утврдио ирироду човечју, да за сва. времена једна те иста остане, није човек — већ Бог —- а Божје је дело непропадљиво.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Саборски Одбор) одржао је у прошли понецеоник, уторак и среду, пре и после подие, своје седнице, под председнпштвои Његове Светости преузвишенога господина патријарха Георгија Ђранкови&а. Присутни су били чланови; г. г. архимандрпт Иларион Руварац, п протопрезвитер Ђорђе ВлахоеиЛ, Др. Ника МаксимовиЛ и Шиша ил. Рогулић. (Благодарење.) У прошли уторак служено је у саборној св. Николајевској цркви-Карловачкој „благодарење", поводом свршеие школске године у Богословији и Гпмназијн. На „благодарењу" началствовао је, у заступању Његове Светости преузвишенога господииа патријарха Георгија , високопреосвештени господнн еппскоп Бачки Митросран ШевиЛ, уз аспстенцију ректора Богословије г. протопрезвитера ВучковиЛа, п осталих свештенпчкпх члапова професорске колегије. После благодарења подељене су ученицима сведоџбе и одржана је годкнама већ уобичајена красна свечаност у гпмназијској дворани, којој је благоизволео присуствовати и високопреосвештени господин епископ Митрофан, и на којој је управитељ гпмназије г. В. ВујиИ држао говор, што ћемо га доиети у наредном броју. (Слава у манаотиру Раваници.) Прошлога четвртка, на Видов Дан, дан славе манастира Раванице (Врдника), служио је тамо св. литургпју високопреосвештени господин епископ Бачки Митрофан Шеви% , уз асистенцију г. г. архимандрита Крушедолског Анатолија Јанковића, архпмандрпта Хоповског Георгија Марјановића, протосинђела и настојатеља манастира Беочина дра Георгија Детића иротоспнђела п настојатеља манастира Ковиља Георгпја Видпцког, јеромоиаха и управптеља маиастира