Srpski sion

С тр . 402 .СРИОКИ

следицу још немарније одговарнње на јектенија од стране школске деце па и самог учитеља; у колико је тешко и претпоставити, да би такав свештеник прионуо озбиљније око обучавања школске деце у црквеном појању и црквено-славенском читању, те да би временом и из редова школске деце хтео створити црквене појце, који ће доцније и за певницом песмом црквеном Бога славити и свето богослужење умилним појањем увеличавати. 0 каквом течном, јасном и разговетном, нуном светиње читању апостола од стране школског ђачета, као и о разумевању истога, не може бити ни разговора; у колико се обично такав свештеник не би постарао ни за шумачење самог свешог јеван^еља у виду ма и краће религиозно моралне поуке, којом би паству своју редовно у побожности утврђивао, у светоме иравослављу челичио и у религиозно моралном животу снажио. За то све више и нестаје оне привлачне снаге, која је приводила народ наш цркви његовој, да је тим чешће нохађа, те и кад дође, долази само из пуког обичаја; стајаће у њој без икакве побожности и молитвеног расположења, осврћући се, зверајући па и разговарајући, заборавивши ваљда да се и налази у дому Господњем, у дому молитвеном, у чему га не само одборници и скуиштинари, тутори и црквењаци својим понашањем и „слободним" кретањем, него и сам свештеник немарним свршавањем светог богослужења помаже. Небрежљиво свршавањс свете тајне иокајања, исиовести и здравих и болиих, као и свешога причешКа и венчања, као и ири иогребу, литији, врбици и томе слично, све то слаби и убија већ и онако опалу побожност и оронулу религиозну свест у народу нашем; све то слаби и гаси одушевљење и љубав према светој нашој вери прадедовској. У школи тек нешто, а где где готово ништа чути о светињи вере и цркве своје, а у цркви и ван ње гледати немар у вршењу свештених обреда, може ли бити шта кобније по свето нам православље?!! Све ово а нарочито недовољно познавање своје вере пре појаве секге назаренске у народу нашем, није могло у тој мери бити опасно као данас, кад наш народ на сваком кораку сусрета фанатизам мисионара назаренског, који ће му сваком нриликом говорити и

СИОН. 4 Б р . 25.

сладити своју веру на најпреиреденији начин. Прост човек жељан поуке, да се посвети и уђе у тајне верске, зар је чудо ако се на назаренски нозив и наваљивање мисионора назаренског поведе и отиде у коло назаренско, или, у оскудици и недостатску религиозно моралне поуке кад иочне према својој вери све хладнији бивати и све дубље морално падати, одајући се сваковрсним пороцама, неумереном животу, блуду, коцкању, крађи, лажи, уз бестидне речи раскоши и прекомерном трошењу на одело, пијанчењу, које нарочито отима маха у народу нашем, те се у новије време све чешће виђа, што је врло кобно, прилпком и неких црквених обреда и светковина, нри погребу, иарастосу, о задушницама, свадби, свечарству и црквеним славама, на што нарочито указују са великом насладом назарени, што би се све куд и камо ређе дога|ало, да је било религиозно моралне поуке редовно и у цркви и у школи. А овако у свези с горњим трошење драгоценог времена, бадавадисање у „светковању" разноврсних а многих незнатних иа и измишљених светачаца и заветних дана, младих четвртака, петака 5 ) и томе слично, нема сумње, да и у томе можемо наћи један од већих узрока, са којих је понеки отпао од свете наше православне цркве и отишао тамо, где ће чуши много више иоуке макар и на неистини и лажи основано, а од свега наведеног пе видети ни трага. Кад је већ неко са поменутих узрока охладнео према својој цркви и вери, ве треба се чудити изговору за пеиолазак цркве због одела, или тужби, што ни]е дошао до шола или иостао шушор, црквењак, црквени певац и шоме слично; да му је тешко парохијал плаЛати, иа и саму крајцару у тас иружити\ свешшепику за учињену му услугу шшолу илашмши , а до које је у више прилика свештенику на жалост много стало с обзиром на велики број врло слабо дотираних иарохија. А како и да не, кад поред несигурне и врло неуређене своје плате од 400 фор. и можда незнатне одштете за сесију мора да мучи муку, како ће своју иородицу обезбедити и децу своју ухлебити, те без пристојног пензионог фонда у слабости ил старости својој, а у случају смрти, без удовичког 5 ) ЊИеш.