Srpski sion

Врој 25.

„СРПСКИ сиовг

С тр . 401.

да сриског, из загрљаја миле народности срнске. 1 .) Да је ово неоспорна истина, довољно је указати на онај опће познати факт, како назарен са свим и то наједаред прекида са сваком и дрквеном и народном светињом евојом, што му дакле ионос и дика беше, те ночиње паједаред да ирезире, све оно, што му је дотле иајдраже и најмплије било. У срцу његовом за свето нравославље од сада нема другог осећаја до ли нрезрења а национални понос, одушевљење га српску ствар на лицу његовом изазива само подругљиво смешкање. 2 ) С обзиром на све преднаведено као и на интезивну снагу, којом се ова заблуда за доста кратко време раширила и заразила готово све слојеве народа нашег, те и даље уноси у мало не све крајеве овостраног народа срнског, крајње је већ време, да се овом предмету поклонн озбиљна и свестрана пажња од свих меродавних кругова, како би се наглом ширењу заблуде назаренске на пут стало и тиме и Српство и свето нравославље од овог опасног непријатеља сачувало. „Зашто се у нас назаренство шири и како би се то дало спречити": овај глас се већ поодавно у јавности чуо и иодизао, а нарочито је у последње време учестао. 3 ) Но у колико то бегае бар већином глас појединца, у толико бијаше и слабија акција, па слабији резултат и готово никакав усиех. Крајње је време, дакле, часни зборе, пречасна и часна госцодо, да у ирвом реду свештенство српско, да већ једном српски свешгени1Џ[, свом вољом и озбиљношћу приону, као поборници светог нравославља а и синови народа српског, те удружени систематски заједничку акцију отпочну противу тог душмана — назаренства — у обрани свегог нам православља, те леие нам свете вере прадедовске и милога рода српскога. То је унраво и циљ ове расправице. У њој ће се у даљем излагању у главнпјим потезима упозоритн и иажња обратити на најглавније узроке ширењу назаренства са њиховим посљедицама и у свези с ивим изнети за '.) Види: „Зашто ое у нао назаренство шири и како би то могли снречити" од Владамира Димитријевића катихете у Пешти. Е .) 1ћ1(1ет. 3 .) ЦмЗет.

сад најзгоднија средства у сузбијању и борби нротив овог опасног непријатеља имена српског и свете нам вере православне. I. Најглавнији узроци ширеву назаренотва у свези оа побудама за прелаз. Први и најглавнији узрок ширењу назаренства је недовољно и слабо тзнавање своје вере односно лоша религијозна образованосш нашега парода као природна носледица већином недовољне катпхизације и слабога проповедања речи Божје у цркви од сгране свештенства. Чињеница ова тако .је јасна, да је излишно свако доказивање. Треба само указати на оне бледе појмове, непотпуно и сасвим погрешно схваћање о вери; о светом православљу у народу нашем, чији значај он ни из близу не познаје. Какви су у њега појмови о крсном знамењу, какви, да не речемо чудни, назори о посту, поштовању светитеља, светих икона, па тек о светим тајнама, крштењу, покајању, причешћу, браку, јелеосвећењу и др. о значају празника, те крсном имену, о свештеним обредима, погребу, парастосу, о нашим црквено-народним обичајима жалост је и говорити. Све то ако чини и одржава наш народ, чини без дубљег схваћања и значаја сасвим механички и чини готово само зато, у колико му је то остало од његових дедова, а не из каквог дубљег уверења о чистој светињи, правом значају цркве и верв своје православне. 4 ) Колико ли је у томе, односно у познавању своје вере, заостао народ од назарена, зар треба овде и спомињати?! Овоме је последица у народу нашем и све слабије иоха^ање цркве, према којој је са наведеног разлога народ наш почео све већма хладнети и нрема светињи њезиној све равнодушнији бивати и ту жалосну појаву непохађањем цркве као спољашњим и видљивим знаком — нотврђивати. У овоме као да му иде на руку у много и много прилика на жалост: иемарно и пеуредно свршавање светог богослужења нарочишо свеше лишургије и осталих обреда. Немарно обављање светог богослужења нарочито свете литургије од.-стра^ не свештенства са свим природно има>за>"4РР 4 .) Ш4его.